Sanda Rašković Ivić: Kad izgubite dete umrete iznutra, spolja ste živi

Sanda Rašković Ivić, cenjeni psihijatar i psihoterapeut, zahvaljujući poznatim roditeljima odrasla je u okruženju najumnijih srpskih intelektualaca, kao što su Dobrica Ćosić, Momo Kapor, Matija Bećković, Borislav Mihajlović Mihiz.

Milos Tesic / ATAImages

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu univerziteta u Beogradu, i autor je mnogih stručnih radova iz oblasti psihijatrije i psihoterapije.

Pročitajte Otac devojčice nastradale u Ribnikaru napisao pesmu, Jelena Frajla otpevala stihove koji kidaju dušu VIDEO

Kada je doživela najveći gubitak koji može da zadesi roditelja, smogla je snage i napisala knjigu “Život ide dalje”, koju je posvetila unucima Mirku, Slavku i Žarku.

Knjiga je nastala kao uspomena na sina Jovana, koji je tragično okončao život pre tri godine.

- Moj sin Jovan rođen je 6. marta 1997, istog datuma kad i njegov tata, koji je rođen 1949. godine. Posle carskog reza nisam mogla odmah da se probudim, pa mi je babica prislonila Jovanov obraščić uz moj obraz. Još i sada mogu da dozovem u sećanje dodir te mekane i nežne kože lica mog malenog sina – podelila je Sanda Rašković Ivić najemotivnije momente iz svog života u ispovesti za Kurir.

- Od prvog dodira do poslednjeg zagrljaja, zahvalna sam za svaki trenutak proveden sa njim – rekla je.

Prisećajući se sina bez kojeg je ostala 2022. godine, Sanda Rašković Ivić je, između ostalog, ispričala i to da je Jovan neodoljiv osmeh i mio pogled koji je imao u detinjstvu sačuvao do kraja. B Baš kao i spremnost da pomogne svakome kome je pomoć bila potrebna.

- Pamtim njegov glas, a voleo je da priča i umeo je. Zlatousti moj! Sećam se kad smo putovali do mora u Crnoj Gori kako je pričao o predelima i ljudima iz tih krajeva kroz koje smo prolazili, kako je recitovao Njegoša, Dantea na italijanskom. Kako je bio potresen u Prebilovcima u Crkvi Vaskrsenja Gospodnjeg, u Jasenovcu, gde smo pronašli neke Raškoviće i neke Iviće, kako se radovao Dalmaciji, koju je doživljavao kao mitsku zemlju svojih predaka, i manastiru Krka, kako je uživao u galeriji Ufici u Firenci, muzeju impresionista u Parizu, kako su mu oči sijale na Akropolju, kako je ostao bez daha podno piramida u Gizi.

A.K. ATA Images

Na kraju ispovesti, Sanda Rašković Ivić uputila je bolnu poruku, iskreno, iz srca.

- Ne postoji teži i za ljudsku dušu razorniji događaj od gubitka deteta. Niko ne bi trebalo da doživi da hoda iza mrtvačkog sanduka svog deteta i ispraća ga na večni počinak.

Doktorka Rašković Ivić 2020 godine ostala je i bez supruga Aleksandra, koji je preminuo posle duge i teške bolesti.

- Kad izgubite dete, umrete iznutra, a spolja ste živi. I tom životu treba dati smisao. A smisao mu daju upravo ti zajednički proživljeni trenuci sreće i ljubavi, ljubavi koju treba da prenesemo onima koje volimo, a koji su živi. Tako i one kojih nema činimo prisutnima i živima.

 

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +