Renata Ulmanski slavi 94. rođendan || Hello Magazin!

Renatu Ulmanski i Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju vezuje isti datum rođenja – 29. novembar. Ali, naša čuvena glumica je 16 godina starija od bivše države. I svega nekoliko nedelja mlađa od Mire Banjac. Danas slavi 94. rođendan.

Iza jedne od najdugovečnijih srpskih umetnica je impresivna karijera. Prvi na listi najvećih uspeha ostvarila je davne 1957. godine kao frajla Juca u prvom jugoslovenskom filmu u boji, „Pop Ćira i pop Spira“. Nekoliko decenija kasnije u istoimenoj seriji igrala je frau Gabrijelu, čuveni „seoski telefon“”.

Pročitajte: Prelep salonac nadomak Dunava - Ovde Mira Banjac živi sa sinom Branom, svaki kutak priziva uspomene

Da ne zaboravimo Milanovu majku iz „Salaša u Malom ritu”. Još je mnogo kultnih ostvarenja zabeleženo u njenoj radnoj biografiji: „Diližansa snova“, „Sivi dom“, „Lepa sela lepo gore“... Možda je najpoznatija po komičnim likovima iz vojvođanskog života.

- Iako ničim posebno nisam vezana za Vojvodinu, mentalitet prečana mi je najdraži i najbliži. Volim onu njihovu tihu žurbu. Kod Vojvođana vi ne vidite da se žure, a vidite da stižu. Nisu nametljivi, nestrpljivi, zagriženi. Sve ono što ni ja nisam, i što kod drugog ne podnosim - rekla je Renata jednom prilikom.

Ipak, ima neke familijarne veze sa severnim krajevima: njena majka Erika bila je Austrijanka.

Pročitajte: Volela ga je više od sebe - Ovaj poznati glumac bio je suprug Radmile Savićević, kad je preminula, ponavljao je samo jedno

Prvi susret sa glumačkim pozivom dogodio se još kada je bila dete, kada se na tavanu porodične kuće od Nemaca krio reditelj Erik Hecl, Jevrejin. Da bi prekratio vreme, devojčici je držao časove glume, o čemu svedoči njena sveska sa beleškama iz 1942. godine.

Prvi angažman dobila je u pozorištu Margite Predić-Nušić, ćerke Branislava Nušića, još tokom rata. Posle rata učestvovala je u brojnim radnim akcijama: od pruge Brčko-Banovići i Sarajeva do Novog Beograda. Mešala je beton.

U prvoj posleratnoj generaciji završila je Dramski strudio pri Narodnom pozorištu u klasi Mate Miloševića i 1947. postala član nacionalnog teatra. Bila je članica ansambla Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, u kome je ostala do penzije 1989. godine. No, odlučila je da i dalje bude u akciji.

Renata je član Udruženja prevodilaca Srbije. prevodila je sa nemačkog jezika, a tečno govori i engleski, koji je studirala na Filološkom fakultetu. I u poznijim godinama održavala je sportski duh: tri puta nedeljno na Tašu je umela da prepliva kilometar za jedan sat.

Renata je udovica Mirka Tepavca, učesnika Drugog svetskog rata, uglednog jugoslovenskog političara i ambasadora u Mađarskoj. Tepavac, rođeni Zemunac, bio je direktor „Radio-Beograda“ i „Politike“, gde je jedno vreme bio i glavni urednik. Preminuo je 2014. godine. Kako je slavna glumica jednom prilikom otkrila, ima dva sina, dve snaje i četvoro unučadi.