Srđan Đoković je krstio Dijanu || Hello Magazin!

Srđan Đoković je krstio Dijanu

Dijana i Srđan Đoković krstili su se 1992. godine u staroj crkvi u Žiči, ali put do ovog svetog čina bio je prilično trnovit s obzirom na to da je porodica mame najboljeg tenisera na svetu bila katolička.

- Moji roditelji su katolici, ali su ih partija i komunizam vaspitavali. Izjašnjavali su se kao Jugosloveni. Mene nisu učili odmalena da verujem u Boga, niti smo slavili Uskrs i Božić. Onda to nisam mogla ni svojoj deci da prenesem. U Srđanovoj porodici takođe nisu bili kršteni jer nisu smeli - rekla je jednom prilikom Dijana.

Po želji Srđanove majke organizovali su zajedničko krštenje.

- Imala je tešku bolest, rak kostiju, i pred kraj života je rekla da bi volela da krsti decu pre nego što umre. Pitala sam se kako da to uradim kada su moji katolici. Nisam bila krštena u katoličkoj crkvi, ali poreklo vučem, iako sam odrasla i živim u Srbiji ceo život.

Međutim, prelomni trenutak da se krsti bio je kada je Dijana na svet donela drugog sina Marka.

- Međutim, što su oni mene više pritiskali, ja sam bila sve dalje od te odluke, e onda su me pustili. Kada sam rodila Marka, tada se u meni nešto samo preokrenulo. I rekla sam: "Da, ja želim da se krstim i želim da krstim moju decu". I tako smo odlučili da se svi krstimo u maju 1992. u "Žiči" u staroj crkvi.

Sveštenik je pitao Dijanu za ime, a kada mu je odgovorila, rekao je da je to rimokatoličko, a ne pravoslavno i u dogovoru sa sveštenim licem zadržala je svoje i dodala crkveno ime. Tada joj je Srđan dao ime Milica.

Pročitajte: Dijana je na krštenju dobila ime Milica, a Stefan i Tara?

- Tako da je meni kršteno ime Milica i mi smo se venčali kao Srđan i Milica Đoković - kroz osmeh je ispričala Noletova mama u emisiji "Dok anđeli spavaju".

Ipak, mnogi su se pitali kome je dozvoljeno da kumuje na krštenju, a kome ne. Odgovor na to pitanje pronašli smo kod sveštenog lica na internet-stranici svetosavlje.org. Možda i vama bude bio od koristi ukoliko ste razmišljali o tome da li i ko od rodbine, prijatelja ili supruga može da vam bude kum na krštenju.

Prema učenju Crkve, dakle po crkvenim propisima, na krštenju ne mogu kumovati roditelji onoga koji se krštava i sveštenik koji vrši krštenje.

Znači, novokrštenog iz kupke krštenja može prihvatiti (biti vosprijemnik, kum) svaki punoletni pravoslavni hrišćanin, koji ispunjava i ostale uslove da može kumovati (osvedočena pravoslavna vera, primeran život, kako bi mogao biti uzor u životu svom kumčetu).

Po ovome, kum na krštenju može biti i bliski krvni srodnik, ujak, stric, tetka, pa i rođeni punoletni brat.

Međutim, kako se kroz kumovanje na krštenju stupa u duhovno srodstvo, koje se izjednačava sa krvnim, prema narodnom, običajnom pravu, izbegava se kumovanje između bliskih krvnih srodnika.

Pročitajte: Ona je napustila fakultet zbog trudnoće, a on... Evo šta su Dijana i Srđan Đoković po obrazovanju

To je zbog opasnosti preplitanja duhovnog i krvnog srodstva, gde se može doći i do paradoksalne situacije, da neko bude kum-stric, kuma-tetka, čak i kum-brat (rođeni).

Da ne bi dolazilo do takvih neželjenih situacija, Crkva je prihvatila običajno pravo i preporučuje da se za kumove ne uzimaju bliski srodnici.

To je, međutim, odomaćeno u istočnoj Srbiji, gde nije redak slučaj da stric kumuje sestriću. A takav je običaj i kod rimokatolika.

I savet: ako ti je neko krvni srodnik i sa njim se dobro slažeš, ostavi ga i nadalje za srodnika po telu, a za kuma detetu na krštenju izaberi čestitog pravoslavnog vernika i sa njim se okumi, kako bi se proširio krug duhovnih srodnika.

U potpisu: o. Dušan.