Obrve koje su menjale svet || Hello Magazin!

Kada su istoričari lepote odlučili da sumiraju estetske kriterijume iz svih proteklih vekova i da ih objave u jednoj knjizi, bili su iznenađeni kada su shvatili da je, posle usana, najveće poglavlje bilo posvećeno – obrvama. Upravo ovaj ukras iznad očiju daje oblik licu i ističe karakter, ali ga često ili zanemarujemo ili uređujemo kako ne bi trebalo.

Bez obzira na sve, pripadnice lepšeg pola opsednute su brvama bar koliko i potragom za dobrim karminom ili senkom.

Mnogo poznatih dama ušlo je u istoriju umetnosti i šou biznisa upravo zahvaljujući ovom važnom delu lica. Trendovi su se menjali zajedno s modom i kozmetičkim pravilima, od ultrakratkih, gotovo obrijanih kakve smo viđali u nemim filmovima, preko “pijavica” i gustih šuma kojima se proslavila Bruk Šilds, sve do današnjih nacrtanih.

Eksperti tvrde da su uvek najlepše one prirodne i da ih je dovoljno samo dobro oblikovati.

A žene su još stolećima pre nove ere znale kako da to učine. Na primer, Nefertiti. Egipatska faraonka bila je prava lepotica, bar ako je suditi po njenim posmrtnim maskama, a taj pomalo strog, aristokratski izraz lica, davale su joj upravo savršeno sređene obrve.

Malo je žena kojima tako dobro stoje tanke obrve u obliku luka, kao što je umela da ih nosi Greta Garbo. Švedska diva tako je žene tridesetih godina prošlog veka vratila u doba Nefertiti, i do početka rata sve su želele da imaju obrve kao ona. Ili su ih toliko čupale da bi od njih ostala jedva primetna linija, ili su ih skroz skidale, a onda iscrtavale olovkom, i to tehnikom koju je Garbo najviše praktikovala.

U vreme kada žene nije bilo moguće videti u pantalonama, čak ni kod kuće u opuštenim trenucima, Marlen Ditrih je odvažno pomerala granice pozirajući u muškim odelima. “Plavi anđeo” vešto je balansirao između androginog i ultraženstvenog izgleda, koji je podrazumevao matirano lice, pune usne i tanje obrve.

Čuvena meksička umetnica Frida Kalo otišla je korak dalje.

Ona uopšte nije čupala obrve, već je puštala da se spoje iznad nosa, što joj, kao izrazitoj crnki tamnije puti, nije bilo nimalo teško.

Bila je to prava revolucija u istoriji kozmetike i lepote, koja se podudarila sa sve glasnijim pitanjima o pravima žena. Frida ne samo da nije čupala obrve, već ih je namerno potamnjivala kako bi bile izraženije. To je činila i Selma Hajek za potrebe snimanja filma o slavnoj slikarki.

Jedna od najvećih pevačica svih vremena, Bili Holidej, mnogo je učinila za prava svojih sunarodnika Afroamerikanaca. Stavila je svima do znanja da su i crne žene prave lepotice i da umeju itekako da brinu o izgledu. Pored belih gardenija u kosi, Bili je naročito isticala nežno oblikovane obrve i duge trepavice.

Pedesete su donele pitanje da li muškarci više vole plavuše, crnke ili brinete.

Odgovore su davale Merilin Monro, Ava Gardner, Džejn Rasel, Grejs Keli, ali i Odri Hepbern, Živanšijeva večna muza. Iako je bila poznata po vitkom telu i eleganciji kojom je zračila gde god bi se pojavila, njene obrve bile su sve samo ne “mršave”. I svi su želeli baš takve.

Ultimativni simbol ženstvenosti, Merilin Monro, takođe nije nosila tanke obrve, ali su uvek bile oblikovane tako da čine savršen luk iznad njenih sanjivih očiju.

Ljubičaste oči nenadmašne Kleopatre i “mačke na usijanom limenom krovu” nekako su ostavile u senci ostale ukrase njenog lepog lica. A Elizabet Tejlor imala je predivne obrve. Guste, tamne i – božanstvene.

Šezdesete su bile doba mršavica, kakva je bila i čuvena britanska manekenka Tvigi. Zato su i obrve bile poput tela – tanke i mršave.

Marija Kalas, muzička diva nad divama, uopšte nije morala da stavlja karmin, niti bilo koju drugu šminku. Dovoljno je bilo da sredi obrve koje su se savijale u perfektnom luku. One su, pored glasa, bile jedan od njenih zaštitnih znakova.

Grejs Džons i disko era, eksperimentisanje sa svim i svačim, pa i sa lepotom i šminkom – sve to je obeležilo kraj sedamdesetih. Osim po frizuri, disko diva je pažnju privlačila i obrvama koje je sama brijala na poseban način kako bi postigla kosi izgled iznad jarkih senki na gornjem kapku.

Ne postoji svetska zvezda o čijim se obrvama toliko pričalo kao što je bio slučaj sa Bruk Šilds. Bila je pojam lepote početkom osamdesetih, a njenim savršenim crtama lica najviše su doprinele upravo guste obrve koje nije previše sređivala.

Šumu iznad očiju tada su želele da imaju apsolutno sve žene. Kada je, koju deceniju kasnije, glumica rešila da ih malo istanji, mnogi su rekli da je pogrešila i da to više nije ona.

I Madona je negovala sličan stajling kada se pojavila na svetskoj sceni u prvoj polovini osamdesetih. Široki džins, šarene majice, šatirana kratka kosa i obrve kojima se pinceta nikad nije primakla.

A onda je, početkom devedesetih, moda počela da se vraća. Kejt Mos je vratila pretanke obrve na modne piste, a i šire, i niko joj nije zamerio.

Novi milenijum ustanovio je i nove standarde za lepotu, ali su se mnogi već viđeni trendovi ponovili, što je malo kome zasmetalo. Među deža vi stilovima su i jake obrve.

Pogledajte samo Karu Delevinj. Možete li da je zamislite sa nekim tankim ukrasima iznad očiju? Da li bi i u tom slučaju bila ovako ubedljivo lepa i “namunjena”?