Slobodan Boda Ninković: Brak mora da se shvati kao neka vrsta dogovora || Hello Magazin!

Tokom tri decenije duge glumačke karijere Slobodan Boda Ninković odigrao je više od dve hiljade uloga, a u njegovim bravurama podjednako uživa pozorišna, filmska i televizijska publika. Toplina njegovog dubokog glasa posebno je omiljena među najmlađima, zbog kojih je sa prijateljem iz detinjstva Jovicom Tišmom pre deset godina osnovao putujuće pozorište „Dečja zemlja”, sa kojim i danas gostuju u gradovima širom Srbije. Na početku profesionalne karijere, stalni član „Beogradskog dramskog pozorišta” ostvario se i na privatnom planu. Bračni život sa suprugom Slavicom krunisan je dva puta, dvadesetšestogodišnjom Nađom i dve godine mlađom Anjom.

Na početku razgovora za magazin „Hello!” pedesetosmogodišnji Beograđanin rodom iz Smedereva otkriva kako započinje dan, pre nego što krene u susret brojnim obavezama koje ga gotovo svakodnevno očekuju:

- Od kada sam pre dvadeset šest godina postao otac, retko ustajem posle osam. Poslednjih šest meseci dan počinjem vežbama za razgibavanje, radim one osnovne, ali moraću malo da pojačam i iskombinujem ih sa restrikcijom u ishrani, jer sam se previše opustio. Posle toga popijem kafu ili čaj, ali od kada sam prestao da pušim, kafa bez cigarete mi i ne znači mnogo. Uz to, uzmem nešto da prelistam, a sve manje gledam informativne emisije ne bih li sebe koliko-toliko zaštitio. Ako je lepo vreme, prošetam se pored Save, a onda me očekuju obaveze.

Kako trenutno izgleda vaš profesionalni repertoar?
- Za godinu dana imao sam četiri premijere, a trenutno je zatišje. Potrebno mi je izvesno vreme da se sklonim od proba, kako bih stvorio čistu energiju za nove uloge. Ono što ću sigurno raditi je predstava „Savršen kroj”, deo trilogije „Subjektivno s radošću”, koji radim sa Draganom Petrovićem Peletom. Nas dvojica radimo na osmišljavanju jednog dokumentarno-igranog dela, čija će osnova biti prikaz stanja umetnika kod nas u zemlji. Uz to, u matičnoj kući za septembar pripremam predstavu „Poziv na gubilište”.

Kćerka Anja bavi se produkcijom. Ima li u tome vašu podršku?
- Anja voli svoj posao. Već je stekla veliko iskustvo i ja je podržavam. Govorim joj da sama mora da osmisli nešto i da proba da izgura svoju ideju. Vredna je, voli to da radi i to su za sada dobri preduslovi.

Starija kćerka Nađa je profesionalna odbojkašica i već četiri godine živi u Cirihu. Koliko vam je teško što ste razdvojeni?

- Moram da priznam da nam u početku nije bilo svejedno. Ona je otišla relativno rano, sa devetnaest i po godina. Bilo je teško, ali ja imam neku svoju životnu filozofiju i važno mi je da su one zadovoljne, jer ja sam tada još zadovoljniji. Srećom, sada postoje ta tehnološka pomagla, pa se preko „Skajpa” i „Vajbera” čujemo i vidimo svakog dana.

Sada kada su vam deca odrasla, da li ste supruga i vi više upućeni jedno na drugo?
- Posle one jurnjave tokom odrastanja dece, koja je bila neophodna, imamo više slobodnog vremena. Svako na svoj način osmisli svoje vreme, a i zajedničke trenutke lepo provodimo.

U braku ste već tri decenije. Postoji li neki recept za trajanje?
- Samo mora da se shvati da je brak neka vrsta dogovora. On jeste uzrokovan nekom „hemijom”, ljubavlju ili zaljubljenošću, ali kada dvoje ljudi odluči da život provedu zajedno, moraju da budu spremni na dogovor i da imaju poštovanje i razumevanje za tuđe razloge, želje i odluke. Svi se žale da su materijalne okolnosti loše. Tačno je da to utiče na odnos, ali ako znate zbog čega ste zajedno, onda to možete i da prevaziđete.

Intervju: Deana Đukić; Life Content

Foto: Life Content