Boban Marjanović: Ljubav supruge i sina daju mi snagu i elan da blistam na terenu || Hello Magazin!

Impresivna visina jednog od najboljih košarkaša u Evropi Bobana Marjanovića, igrača "Crvene zvezde", koji privlači pažnju najvećih klubova Starog kontinenta, prvi je utisak koji ostavlja na sagovornika. Međutim, tokom razgovora, visina od dva metra i dvadeset jednog centimetra kao njegov najupečatljiviji adut brzo pada u senku, jer njegova narav i karakter prosto plene.
Velikodušan, neposredan i spreman da se našali i na svoj račun, dvadesetšestogodišnji košarkaš "Crvene zvezde" uživa u partijama na terenu, kao i u slobodnom vremenu koje provodi sa suprugom Milicom i troipogodišnjim sinom Vukom. Talenat za košarku i fizičke predispozicije ovog sportiste bili su dobitna kombinacija za karijeru, kojoj mnogi tek predviđaju vrhunac.
Tročlana porodica Marjanović pozirala je pred objektivom magazina "Hello!", a poznati košarkaš, između ostalog, otkrio nam je kako mu je, osim mnogih sportskih titula, uspelo da osvoji srce svoje supruge, sa kojom je, posle četiri godine veze, prošle godine stao na "ludi kamen".

Kada ste shvatili da želite da se bavite košarkom?

Boban: Počeo sam da treniram sa trinaest godina, upisao sam se u školu košarke u Boljevcu. Tata me je doveo na prvi trening i tada je sve počelo. Tamo sam trenirao dve godine, a potom sam prešao u "Hemofarm" iz Vršca, odakle sam otišla u moskovski "CSKA". Godine koje sam proveo u Vršcu pamtim kao najlepši period. Imali smo odlične uslove, uklopio sam treninge i obrazovanje, prvo srednju školu, potom i fakultet, i prijao mi je život u tom manjem gradu.

U Vršcu se dogodio i sudbonosni susret sa vašom sadašnjom suprugom.
Boban: Sa osamnaest i po godina upoznao sam moju sadašnju suprugu. Upoznali smo se na rođendanu njene najbolje prijateljice, koja se tada zabavljala sa mojim drugom. Nije to bio filmski susret, ali mi se odmah dopala, jer je prva devojka koja nije prokomentarisala moju visinu.

Čime vas je osvojila?
Boban: Njen pogled i lepota prvo su što sam primetio, a potom fizička i unutrašnja lepota. Spoljašnja lepota je privlačna, ali nije dovoljna.

A čime je Boban osvojio vas?

Milica: Time što je bio drugačiji od svih muškaraca koje sam do tada upoznala. Otvoren, duhovit i opušten. Sa njim je sve teklo glatko, bez turblencija i pretvaranja. Boban je "operisan" od tih stvari, prirodan je i neposredan. Svakome prija kada se nađe u njegovom društvu, jer može da bude opušten i svoj. Takav je bio u početku i do danas se nije promenio.

Kada ste se venčali i kako je izgledala svadba?
Boban: Prošle godine smo se venčali, a Vuk je na svet došao kada sam imao dvadeset dve godine. Zbog njega smo odložili venčanje, bili smo posvećeni njegovom odrastanju, ali smo se prošlog leta konačno venčali. Čekali smo da se sve kockice poklope.

Koliko je brak promenio vaš odnos?

Boban: Sada nam je još lepše. Lepo je bilo i pre toga, ali sklapanje braka je ipak nešto posebno. To radite iz ljubavi i sigurno da to ne bih učinio sa ženom koju ne volim i pored koje se ne osećam lepo.

Kako je proteklo slavlje?
Boban: Mislio sam da neću uspeti da se opustim na svojoj svadbi, a proveo sam se sjajno. To mi je najbolji provod u životu. Svi su bili opušteni i veseli, baš nam je bilo lepo.

Pre tri i po godine dobili ste sina Vuka. Kako ste se snašli u ulozi roditelja?
Boban: Nije bilo nikakvih problema. Sve se u životu dešava s razlogom, a imali smo i podršku roditelja, pa je sve išlo svojim tokom. Zbog mojih obaveza u klubu Milica sa sinom provodi više vremena. Ona ga čuva i vodi u vrtić, ali tu su i babe koje nam pomažu.

Kako provodite vreme sa sinom?

Boban: Imam jedan slobodan dan nedeljno i provodimo ga aktivno. Idemo u šetnju, vozimo bicikl, radimo neke "muške" stvari i pustimo mamu da se malo odmori. Nekada sve troje izađemo, biramo mesta gde možemo da se opustimo i gde Vuk može da se igra.

Na koga je po karakteru?
Boban: Vuk je vrlo živahno dete, ima mnogo energije, po čemu je na mene, mada kažu da je i mama u detinjstvu bila veoma aktivno dete. Najvažnije je da je poslušan, ali kao i svako dete voli da se igra i da istražuje.

Koliko ga je teško umiriti?

Milica: Teško je pratiti njegovu kondiciju, ali trudimo se. Planiramo da ga uskoro upišemo na sport, pa se nadamo da će tamo trošiti energiju.

Interesuje li ga košarka i da li biste voleli da krene vašim stopama?
Boban: Nije neki vatreni ljubitelj, još mu nije jasno šta je to. Voleo bih da se bavi košarkom, ali podržaću ga šta god on odluči. Meni je važno samo da radi ono što voli, ali bih takođe voleo da je to neko takoreći zdravo zanimanje. Svaki roditelj je ponosan kada mu dete uspe u nečemu, a ja bih samo želeo da se on skloni sa ulice i da napravi pametan izbor. Ne mora to da bude sport, može to da bude i neka druga delatnost, ali sigurno će imati moju punu podršku.

Priželjkuje li Vuk brata ili sestru?
Milica: Priželjkuje, ali svaki dan menja mišljenje da li želi batu ili seku. U svakom slučaju nadamo se da ćemo mu uskoro ispuniti želju da više ne bude jedinac.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content