Pola sata sa... Branislav Tomašević || Hello Magazin!

Tridesetpetogodišnji glumac Branislav Tomašević svoj talenat još jednom je dokazao u aktuelnoj televizijskoj seriji „Ravna gora“, u kojoj tumači lik kapetana Reljića, jednog od najbližih saradnika Draže Mihailovića. Osim ljubavi prema poslu, ovaj atraktivni umetnik veliki je zaljubljenik i u prirodu, pa je zbog toga odlučio da upiše magistarske studije na Šumarskom fakultetu, koje je uspešno završio sredinom prošle godine. Svoju pasiju preneo je i na suprugu Jelenu, nekadašnju manekenku, a sada uspešnog modnog skauta, kao i na sinove, šestoipogodišnjeg Dušana i četvoroipogodišnjeg Bogdana, sa kojima koristi svaki slobodan trenutak da ode van grada i uživa i istražuje lepote netaknute prirode.

Jeste li očekivali da će serija „Ravna gora“ oboriti sve rekorde gledanosti?
- To je nekako moglo da se očekuje jer je tema koju serija obrađuje veoma zanimljiva ljudima sa ovih prostora. Moja velika želja je da se ova priča ispriča do kraja jer je nastavak snimanja doveden u pitanje. Nadam se da će ljudi koji odlučuju o tome imati sluha koliko je važan ovaj projekat. Osmišljeno je da to bude trilogija i verujem da će se realizovati do kraja.

Kakve su reakcije gledalaca?
- Reakcije su apsolutno pozitivne, ljudi su bili željni ovako kvalitetne serije. U našoj zemlji produkcija ne stoji dobro i zato su potrebni veliki projekti koji menjaju mišljenje javnog mnjenja i proširuju vidike.

Kakvi su vaši poslovni planovi za ovu godinu?
- Dobio sam nedavno ulogu u jednom britanskom filmu, koji će se u februaru snimati u Beogradu, a u Narodnom pozorištu igram svoje standardne uloge. Ima još dosta pregovora, a nadam se da će i „Ravna gora“ nastaviti da se snima.

Kako ste odlučili da upišete i završite magistarske studije na Šumarskom fakultetu?

- Zaljubljenik sam u prirodu i ubuduće planiram da se ozbiljnije posvetim njenom očuvanju. U planu je jedan ozbiljan projekat koji se tiče očuvanja šuma, vodenih tokova i biodiverziteta. Mislim da je kod nas potrebno da se podigne svest ljudi o značaju prirode i da budućim generacijama ostavimo zemlju onakvom kakvom smo je zatekli ili boljom. U taj posao će biti uključeno mnogo ljudi. Od javnih ličnosti sa mnom će raditi i moj kum i kolega Vuk Kostić, kao i naš prijatelj Vanja Grbić.

Imate li često priliku da boravite u prirodi i koja su vaša omiljena mesta?
- Zbog poslovnih i porodičnih obaveza imam manje vremena nego što bih želeo, ali svaki slobodan trenutak koristim da odem iz grada. Mnogo volim Rudnik, jer sam iz Gornjeg Milanovca, to je moj kraj. Osim toga, obožavam Južni Kučaj, koji je najveći šumski kompleks u Srbiji, i u krugu od pedeset kilometara nema naselja. Divno se osećam na Deliblatskoj peščari, koja je takođe veliko blago naše zemlje. Kontakt sa prirodom mi je mnogo važan.

Jeste li tu ljubav preneli i na vašu suprugu i sinove?
- Zbog prirode posla kojim se bavi i mojoj supruzi Jeleni veoma godi boravak u prirodi, a i naši sinovi obožavaju odlazak na izlete. Uz mene su mnogo toga naučili o prirodi, a prošle godine, kada je padao sneg, išli smo zajedno da divljim životinjama ostavljamo kamenu so koja im je neophodna tokom zime. Mislim da deca iz velikih gradova moraju da budu u kontaktu sa prirodom. Mi imamo i četiri psa, što je takođe jedan od načina da mališanima približimo životinje.

Vaš stariji sin Dušan nedavno je krenuo u prvi razred, jeste li bili uzbuđeni zbog toga?
- Naravno, trudim se da budem u toku sa svim obavezama koje ima u školi. On je veoma vredan dečak koji čim dođe iz škole radi svoje domaće zadatke.

Koliko se Dušan i Bogdan razlikuju?
- Obojica su društveni dečaci, ali svako na svoj način. Dušan je miran, voli da čita i da priča o stvarima koje ga interesuju, dok je Bogdan živahan i neuhvatljiv. Svako od njih ima svoju sferu interesovanja.

Ko je stroži roditelj, vi ili vaša supruga?
- Ja sam stroži, a Jelena ima više strpljenja sa njima.

Piše: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Janko Petković, Life Content