Pola sata sa... Andrea Lekić

Kapiten naše ženske rukometne reprezentacije Andrea Lekić, koja je krajem prošle godine sa svojim saigračicama obradovala čitavu naciju kada su osvojile srebrnu medalju na Svetskom prventvu, nedavno je proglašena za najbolju rukometašicu na planeti. Poznata dvadesetšestogodišnjakinja presrećna je zbog najvećeg uspeha u karijeri koji je proslavila sa koleginicama i članovima porodice. Bez obzira što je nedavno raskinula dugu emotivnu vezu sa rvačem Radovanom Petkovićem, raduje se novim uspesima i tvrdi da je svu svoju energiju usmerila na rukomet, u kome ima velike ambicije. Ostavljajući iza sebe loš period, tokom kojeg je imala probleme zbog povrede lakta, harizmatična sportistkinja smatra da joj velike pobede tek predstoje.

Nedavno ste proglašeni za najbolju rukometašicu na svetu, jeste li očekivali to priznanje i koliko vas je obradovalo?

- Kada sam, uz još četiri koleginice, nominovana za tu nagradu, priželjkivala sam ovakav ishod jer čovek uvek želi da pobedi. Međutim, nisam mnogo razmišljala o tome da se ne bih opteretila i razočarala kada budu proglašeni pobednici. Kada mi je, veče pred proglašenje, javljeno da sam ja dobila priznanje, bila sam presrećna.

Dobijate li mnogo čestitki poslednjih dana?
- Da, javlja mi se mnogo ljudi. Najvažnije su mi bile čestitke koje sam dobila od moje porodice, koji su u većoj euforiji od mene. Fenomenalno iznenađenje priredile su mi i saigračice, jer, kada sam videla kako se iskreno raduju mom uspehu, nisam mogla da sakrijem suze. Mnogi ljudi iz sveta sporta i politike slali su mi lepa pisma podrške, ali ne bih nikoga izdvajala.

Da li vam je ovo najznačajnije priznanje u karijeri?
- U rukometu ne postoje individualna priznanja, vrlo su retka, pa je ovo svakako nešto najznačajnije što mi se dogodilo u dosadašnjoj karijeri. Mislim da ću tek kroz nekoliko godina shvatiti koliko je ova nagrada važna.

Jeste li u Makedoniji, gde živite zbog posla, sportska zvezda?

- Činjenica je da je u Makedoniji rukomet najznačajniji sport, ali ne posmatram sebe kao zvezdu. U Skoplju živim tek šest meseci, ali sam se odlično snašla i jako mi prija ovdašnji način života i mentalitet koji je najsličniji našem. Već sa osamnaest godina napustila sam porodicu i otišla u Ljubljanu, tako da sam se već navikla da odsustvujem od kuće. U Makedoniji mi je sjajno i uskoro planiram da produžim ugovor sa svojim klubom. Sigurno ću ovde ostati još dve-tri godine.

Koliko je ova nagrada obradovala vašeg emotivnog partnera, rvača Radovana Petkovića?
- Nedavno je nastupila promena u mom emotivnom životu, više nemam dečka, ali ne želim da detaljišem o tome.

Planirate li da povodom priznanja koje ste dobili organizujete proslavu?
- Sa saigračicama iz kluba sam već slavila. Roditelji će me u Skoplju posetiti već ove nedelje i sigurno ćemo obeležiti moj uspeh. Kada kroz nekoliko sedmica dođem u Beograd, svakako ću počastiti društvo.

U karijeri ste imali i teške trenutke, kada ste se borili sa povredama. Kako sada gledate na taj period?

- Zaradila sam diskus herniju baveći se rukometom pa imam povremene bolove u leđima, ali to će me pratiti čitavog života. Najteže trenutke sam ipak proživljavala pre dve godine kada sam povredila lakat, zbog čega tri meseca nisam mogla da treniram. Tek tada sam shvatila koliko je zdravlje bitno, ali i koliko volim rukomet, jer mi je bilo izuzetno teško što nisam u prilici da treniram.

Kakve su vaše ambicije u ovoj godini?
- Sada sam pre svega skoncetrisana na predstojeću Ligu šampiona, u koju sa saigračicama iz kluba polažem velike ambicije.

Razmišljate li o osnivanju porodice i novom partneru?
- Ne, trenutno mi je rukomet na prvom mestu.

Tekst: Ivana Nikolić, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +