Mirjana Bobić Mojsilović: U svakom trenutku sam najponosnija majka na svetu

Mirjana Bobić Mojsilović: U svakom trenutku sam najponosnija majka na svetu

19/03/2014

0


Svoju darovitost Mirjana Bobić-Mojsilović dokazala je nebrojeno puta u različitim sferama delanja, a u svemu što radi trudi se da doda svoje životne začine, koji s godinama ne menjaju ukus već se isključivo menja njihova količina. Dama jedinstvenog životnog stila u razgovoru za magazin „Hello!“ otkriva neke svoje male i nešto veće tajne uspeha, stvaralačkog rada i odnosa sa kćerkom Milom, ističući ljubav kao večiti uzrok i posledicu svega što joj život donosi.
Najvažniji recepti su oni od kojih se pravi srećniji život, a pošto ih je prošle godine sabrala u pedeset jednu priču i pretočila u knjigu praktičnog naziva „Recepti za srećan život“, harizmatična novinarka pošla je u potragu za novim receptima sa svojim slušaocima istoimene autorske emisije na jednom beogradskom radiju. I dok potraga za srećom traje, Mirjana uveliko radi na novoj predstavi pod nazivom „Svlačenje“, koja će uskoro imati beogradsku premijeru.

U „Akademiji 28“ 3. aprila premijerno će biti izvedena predstava „Svlačenje“, za koju ste vi pisali tekst. O čemu govori vaš najnoviji komad?
- Reč je o savremenoj komediji, tačnije tragikomediji, u kojoj sredovečna žena dolazi u atelje poznate stilistkinje sa zahtevom da joj ona potpuno promeni izgled, jer joj se muž, pošto je počeo da se bavi politikom, odnedavno obogato i sada u životu ima sve novo, pa i žena mora da bude nova. I u tom svlačenju i oblačenju u ateljeu ispostavlja se da i ona i stilistkinja vole istog čoveka. „Svlačenje“ predstavlja tragikomičnu priču o našim naravima, modernosti, političkom marketingu, istinama i lažima i tiče se svakog od nas.

Uloge su poverene Jelici Sretenović i Katarini Žutić. Kako izgleda vaša saradnja?
- Rad sa Jelicom Sretenović i Katarinom Žutić za mene je neka vrsta gozbe. Veliko je uživanje raditi sa ozbiljnim, sjajnim glumicama, a rezultat će sigurno biti urnebesan.

Pozorišne premijere, kao i promocije knjiga povod su za mnogobrojna putovanja. Koliko vam taj deo zanimanja prija?
- Često putujem na promocije mojih knjiga i izvođenje predstava i volim to da radim. Proputovala sam celu Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru, a susreti sa čitaocima su me neviđeno obogatili.

Jeste li poželeli da izvedete neko svoje delo i za koji žanr biste se opredelili?

- Kada bih se odlučila na taj potez, bila bi to duodrama. Sa njim.

Prepoznatljivi ste po vedrom i optimističnom odnosu prema životu. U vašim delima, ipak, i tuga prožima svet koji opisujete. Ima li velike sreće bez velike tuge?
- Izvesna melanholija je uvek prisutna. Ona je svakako začin mog života, a sve radim da bih je držala na izvesnom odstojanju, da bih je kontrolisala.

Prošlog septembra napravili ste veliku izložbu svojih slika u galeriji „Ozon“ u Beogradu. Osim pisanja i angažmana u medijima, pronalazite li vreme za slikanje?
- Svaki slobodan tenutak provodim slikajući, pa sam zapravo poslednjih godinu dana neprestano na tim mojim plažama, terasama i morima, i jednostavno uživam.

Vedrim bojama i živopisnim predelima na svojim slikama prikazujete idiličan život, koji odiše hedonizmom. Da li je i to način borbe protiv melanholije?
- Moje slike predstavljaju važan deo moje bitke za sreću. U šali kažem da su to feng šui slike i da donose radost.

Na radiju «Laguna" u autorskoj emisiji sa slušaocima delite "Recepte za srećan zivot". Postoji li neki instant recept za sreću?
- Sve više uviđam da je sreća stvar odluke. Jedna divna poslovica kaže ; «Vlaga ruši kuću, a briga čoveka». Toliko smo izloženi pritisku da se neprestano brinemo, a briga nas sprečava da budemo srećni. Da budemo srećni sada.

Koji recept za srećan život vi koristite?

- Najvažniji recept je nešto stvarati, pronalaziti lepotu, tragati za inspiracijom, biti otvoren prema svetu i sprati gorčinu sa srca. Ako imamo gorčine, tu sreće nema. Ne kaže se slučajno da zao čovek ne može biti srećan. Naravno, postoji još jedan uslov za sreću - ne takmičiti se ni sa kim, osim sa sobom.

Nedavno je tema emisije bio strah. Koje strahove ste vi pobedili i na koji način?
- Bojala sam se ajkula, letenja, bolesti. Bilo ih je mnogo, ali sam strah od letenja pobedila tako što sam, kada sam pre nekoliko godina putovala u Indiju, odlučila da se ne plašim već da se jednostavno prepustim, i sada uživam u svakom letu.

Reklo bi se da ste rođeni pod srećnom zvezdom. Da li se sreća u životu dobija na poklon ili se ona ipak zaslužuje?
- Ne znam da li sam rođena pod srećnom zvezdom, jer sam ubeđena da krhke duše na sreći moraju da rade. Svet je uvek isti, a sve zavisi samo od našeg odnosa prema njemu. Moja deviza je da je dosada izvor svakog zla. Moramo sebe da zabavimo da bismo odagnali misao o prolaznosti.

Može li se čitanje vaših knjiga preporučiti kao recept za srećan život?
- Nema te melanhoije, te brige i tog straha koji ne može da odagna samo sat vremena čitanja dobre knjige. Knjiga je najdelotvorniji, najbrži i najjeftiniji način da popravimo vlastiti život.

Koji trenutak u životu pamtite kao najsrećniji?
- Sigurno trenutak kada sam rodila Milu.

Kada ste poslednji put osetili udar radosti?
- Pre nekoliko dana, kada je u Sloveniji izašao prevod mog romana «Azbuka mog života». Bila sam srećna od A do Š, a to je, inače, moja druga knjiga na slovenačkom.

Pravi ste radoholik i izgleda da se trudite da uvek budete uposleni.
- Mogu da kažem da je rad za mene izvor velike radosti. Osećanje da ništa nije bilo uludo i da nisam protraćila vreme, a najlepše je da je rad zabavan. Posle velikog rada, svaki slobodan trenutak je neka vrsta nagrade.

Svojevremeno ste na televiziji "Enter" bili autorka i voditeljka emisije "Pogodi ko dolazi na večeru", što je bio prvi kulinarski tok-šou u Srbiji. Kako vam danas izgleda taj pionirski poduhvat?
- To je bila sjajna ideja, ali, nažalost, emsija je propala zajedno sa televizijom „Enter“ i često pomislim da mnoge stvari napravim pre nego što je publika ovde spremna da ih primi.

Da li se uz dobru hranu i vino pričaju najveće tajne ili najveće laži?
- Hrana je tu isključivo da oraspoloži ljude, ona je zabava, zajedništvo i uživanje.

Od koga ste naučili male i velike gastronomske tajne?
- Naravno, prvo od majke, ali kuvanje za mene predstavlja i oblik kreacije. Mislim da kreativni ljudi i kuvanje koriste kao način da se izraze i ulepšaju život.

Da li su dobre domaćice bolje partnerke od onih dama za koje uvek drugi kuvaju?
- To ne znam, ali zaista kad zovem nekoga u goste, onda se potrudim da sama nešto napravim. Ipak, žene koje rade u kancelariji sada nemaju vremena za kuvanje, pa ih razumem i ako naručuju hranu.

Koji je najvažniji začin svake večere?
- Najvažniji je trud.

Šta umeće u kuhinji govori o muškarcu?
- Muškarci koji kuvaju su zanimljivi. Ne oni koji podižu poklopce svojim ženama da bi ih kritikovali, nego oni koji zaista kuvaju.

Jednom ste izjavili da je kćerka Mila vaša slaba tačka. Čime sebe ojačavate na tom polju, ako uopšte to i pokušavate?
- Slaba tačka u najlepšem smislu. Ljubav prema detetu je najviša i najčistija forma ljubavi jer je bezuslovna.

Da li ste prema kćerki i dalje zaštitnički nastrojeni?
- Mila je sada arhitekta, ima dvadeset pet godina i odrasla je.

Za svoje sestre Zoricu i Gordanu kažete da su vam najbolje prijateljice. Ko ima najviše zasluga za takav odnos?
- Rasle smo u srećnoj, veoma bliskoj, normalnoj porodici. I danas smo veoma bliske, a mama je i dalje naš glavni stožer. Nedeljom uvek idemo kod nje na ručak, i to je poseban provod.

Sa samo godinu dana Mila je ostala bez oca, a vi ste postali udovica. Koliko su vam Zorica i Gordana u tom periodu bile dragocene?
- Moje sestre i mama su moje blago.

Izjavili ste da vas muškarci ne osvajaju već oduševljavaju. Čime?
- Jedino što treba svakoj normalnoj ženi je nasmejan muškarac, što znači da je zadovoljan sobom. Može da me oduševi jedino čovek koji ima sreću u sebi. Nažalost, većina ljudi je namrštena, besna, ogorčena i nesrećna zbog prokletog novca. Namršteni ljudi ne uživaju. Oni žele da pokoravaju, a to je mnogo naporno društvo.

Prepoznatljivi ste po osmehu. Smejete li se drugačije kada ste zaljubljeni i kakav je taj osmeh?
- Osmeh je odraz unutrašnjeg stanja. Nisam uvek nasmejana, ali kad sam namrštena, nikoga «ne peglam».

Jeste li ikada bili "slepo zaljubljeni" i šta se desilo kada ste progledali?
- Bila sam slepo zaljubljena u mladosti i to je divno, i kad sam progledala, videla sam da je trebalo da budem tako zaljubljena. Bilo je to najlepše slepilo u mom životu.

Ima li prijateljstva posle ljubavi?
- Ima, ali samo ako je reč o velikim, pravim ljubavima.

Postoji li lek za slomljeno srce i ima li čarobnog napitka za ljubav?
- Očigledno je da se slomljeno srce najboje leči tako što malo zavolite sebe, a onda dođe i nova ljubav.

Da li ste lepše stvarali u trenucima najdublje tuge ili najveće sreće?
- Velika sreća je neka vrsta opsednutosti i ludosti, tu ima mesta samo za uživanje, ne i za stvaranje.

Jednom prilikom izjavila ste da teška vremena teraju ljude da primete sreću i tragaju za njom. Kada se vama to poslednji put desilo i šta ste na tom putu pronašli?
- Meni se to događa skoro svakog dana. Učim sebe da tragam za srećom. Naslikam je, na primer, pustim muziku, uradim neku malu svakodnevnu stvar i evo je, tu je. Civilizacija je naštelovana na nesreću i patnju, ali ja se ne dam. I ponekad odšetam na „Kalenić” pijacu da popravim raspoloženje.

Aktivni ste na društvenim mrežama. Koriste li to potencijalni udvarači i da li ste imali neku interesantnu situaciju te vrste?
- Društvene mreže su moj način da ljudima javim da postojim, ponekad da kažem šta mislim i da saopštim da nešto radim, pošto moj rad zavisi od publike.

Verujete li u ljubav "preko žice", odnosno "preko mreže"?
- Nisam o tome razmišljala.

Jeste li ikada koristili internet kako biste špijunirali kćerku?
- Taman posla. Nikada u životu nisam pipnula njen mobilni i nisam joj nikada, ni kad je bila mala, otvorila dnevnik. Špijuniranje mi je ogavno, a špijunirana deca lažu.

Koliko ste uporni da je ubedite u svoje mišljenje?
- Odavno se više ne radi o tome. Sada ja prihvatam njeno mišljenje, na mnoge teme. Mila je pametnija od mene i često mi daje odlične savete.

U kom trenutku ste bili najponosnija majka na svetu?
- Uvek.

Zamišljate li Milu u venčanici ili biste voleli da se ugleda na svoju mamu?
- Još mi je rano da je zamišljam u venčanici. Ona je sada na doktorskim studijama i nije potrebno da se na bilo koga ugleda. Uvek sam je učila da treba da bude svoja.

Priželjkujete li da se uskoro ostvarite u ulozi bake?
- Još ne razmišljam o tome, jer ni moja kćerka još nema takve planove.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Frizura: Bojan Nastasić, modni studio „Indola“, Bulevar kralja Aleksandra 318, tel: 064 / 127 - 74 - 64
Šminka: Dušan Rajković, 063 / 882 - 96 - 53
Mesto snimanja: Hotel „Moskva“, Beograd, Terazije 20, tel: 011 / 364 - 20 - 00 www.hotelmoskva.rs

Komentari (0)

Loading
Tamara hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti