Pola sata sa... Ivana Zarić

U životu jedne od naših najpopularnijih voditeljki sve se događalo „u svoje vreme“. Ivana Zarić pred kamere je prvi put stala kada je imala četiri godine, a u dugoj karijeri suočavala se sa različitim izazovima i nalazila oči u oči sa mnogim svetskim zvezdama. Posle kratke letnje pauze, uvek rado viđeno televizijsko lice jedva čeka da se vrati malim ekranima i emisiji „Žene“, a sa kćerkama se sprema i za početak nove školske godine i vrtića.

- Nedavno sam došla sa odmora, ali nema nikakve krize jer ne radim od devet do pet i svaki dan mi je drugačiji. Još mnogo volim svoj posao. Kad sam bila mlađa, bilo je malo teže. Kao tinejdžerka bih uvek pred kraj raspusta gledala u jednu stenu sa koje sam stalno skakala razmišljajući kako bi bilo zgodno da skočim i udarim, na primer, nogu, da ne boli puno, ali dovoljno da ne moram prvih nedelju dana u školu - uz osmeh evocira uspomene šarmantna voditeljka.

Posle boravka u inostranstvu, da li vam je teže da se vratite na posao ili u Beograd?

- Moram priznati da sve češće imam problem da se vratim u Beograd. Ranije sam mu se radovala, koliko god da mi je bilo žao što je odmor gotov. To je moj rodni grad, u njemu živim, ima važno mesto u mom srcu i nisam nikad otišla iz njega. Ali, sve manje ga prepoznajem, nervoza je na svakom koraku, ljudi su sve agresivniji. Tako u poslednje vreme izgleda prvi „sudar“ sa Beogradom posle nekog puta, što me veoma pogađa.

Volite li više aktivan odmor na letovanju ili da ceo dan provodite na plaži?

- Letujemo u jednom malom mestu u Grčkoj i ne mrzi nas da svakog dana putujemo na drugu plažu. Katarina i Olga su porasle, pa ne moramo da budemo stacionirani negde blizu hotela i da trčimo u sobu da menjamo pelene. Jedva smo dočekali trenutak da se otisnemo u avanturu, u čemu i one uživaju. Volimo svugde da idemo i nešto novo vidimo. I ovog i prošlog leta posetili smo puno grčkih sela, na moru i u planinama. Odmor bi trebalo da bude i hrana za dušu. Našli smo oazu i uživamo u njoj.

U karijeri ste prošli kroz razne životne škole. U koju se nikad ne biste vraćali?

- Ne bih se vraćala ni u jednu školu, jer sve ima svoje vreme i sve se desilo tačno onda kada je trebalo. Više ne mogu ni da zamislim sebe u većini situacija u kojima sam se nalazila, i dobrih i loših, kao ni u poslovima koje sam radila. Sve to ostaje iza mene. Važno je da imam ono na šta sam ponosna, autorske emisije i biografiju koja sadrži toliko događaja, programa i intervjua, da često, kad me neko nešto pita, shvatim da sam zaboravila neki važan detalj, pa budem srećna što me je podsetio. Najtežu školu nikad nije činio sam posao, već neki ljudi sa kojima nikada ne bih radila da sam mogla da biram.

Gde se krije izvor vašeg večitog optimizma?

- Valjda se takav rodiš, a malo i rešiš da budeš optimista. Izvor je u ličnom miru i harmoniji sa sobom i okruženjem, u svesti o tome da je život poklon, da je lep. Da je potrebno da uvek budeš zahvalan na svemu što imaš. Izbegavam sve što loše zrači, čovek mora da čuva sebe. Uvek se nadam boljem, ali znam da na tome mora puno i da se radi. Na šta bi ličio život ako ne bismo verovali da će sutra biti bolje.

Da li je vedar duh poklon genetike ili stvar odluke?

- I jedno i drugo. Ako ga priroda nije dala koliko je potrebno, moramo sami ga potražiti. I odmah je sve bolje. Volim ljude sa iskrenim osmehom i dobrom energijom. Takvi su moji prijatelji. Teško je održati vedar duh u svakom trenutku, i dešava se da me napusti ako se nađem u negativnom okruženju. Onda se zatvorim i štedim energiju, da je sačuvam za one kojima je vredi pružiti.

Kako izgleda kada vam dođe „žuta minuta“ i ko tada prvi „nastrada“?

- Dogodi se, naravno, ali sam odavno naučila da izbrojim do deset i izbegnem agresiju. Izbezumljuju me nevaspitanje i bezobrazluk. Nisam trenirana za tu vrstu obračuna, učili su me da je svađa prostački način komunikacije. Za konstruktivnu raspravu sam uvek raspoložena, ali za otrov ne. Ko je lud da dobrovoljno prima otrov? Ima načina da se rešimo negativne energije kojom okruženje može da nas napuni. Na primer, uz meditaciju ili udaranje u džak.

Intervju: Snežana Ilić

Foto: Mirko Tabašević

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +