Pola sata sa... Aljoša Vučković

Major Gašpar iz "Otpisanih", Luka iz "Užičke republike", Ferata iz "Velog mista", doktor Lukšić iz "Boljeg života", sve su to čuvene uloge Aljoše Vučkovića zbog kojih lepši pol i danas uzdiše.
Šarmantni beogradski glumac dalmatinskog porekla najveću popularnost stekao je upravo zahvaljujući malim ekranima i kultnim filmovima, a uskoro će se pridružiti impozantnoj ekipi serije "Zvezdara". U novoj sezoni biće direktan partner koleginici Vesni Čipčić, čemu se oboje veoma raduju. Ali, bez obzira na profesionalne izazove, Aljoša ima još neke planove za blisku budućnost.
- Svaki čovek u ovom periodu života teži spuštanju lopte, nastoji da sredi svoj bioritam i umiri kretanje i obaveze. Ne osećam se tako zato što sam umoran ili zato što starim, već je to, jednostavno, prirodno stanje stvari. U novom ostvarenju Nikite Mihalkova, "Sunčanici", čuo sam divnu rečenicu koja bi mogla da posluži kao lajtmotiv: "Ako život ne uredite svojim rukama, onda će o njemu odlučivati neke tuđe". Time je sve rečeno, nema šta da se doda - objašnjava popularni glumac.

Da li to znači da planirate da promenite način života?

- Samo želim da živim normalno, da uživam u stvarima koje volim, bez pritiska, crvenih tepiha ili pompeznih događanja. Svako vreme ima svoje igrače i možda je centar medijske pažnje interesantan mlađim kolegama, što i priliči njihovim godinama. Malo sam umoran od svega, od davanja izjava i postavljanja pitanja bez odgovora za koja znam da publiku najviše interesuju. Zoran Radmilović je uvek govorio da smo mi samo izvođači glumačkih radova. Ništa se ne razlikujemo od izvođača radova na građevini, na primer, samo što oni to čine na skelama, a mi na sceni.

Može li glumac da se umori od igre?
- Može. Znam da vam mnogi govore kako se nikad ne umaraju od ove profesije, ali nisam baš siguran da su iskreni. Svako ko toliko godina radi u nekom trenutku mora da oseti premor materijala. I oni koji se bave teškim fizičkim poslovima, i ljudi koji svoje aktivnosti obavljaju u kancelarijama. Umor jednako stiže i poznate osobe i one koje rade daleko od očiju javnosti i čija dela ne vidite. Mene su odavno umorili i prateći elementi popularnosti, kao što je komunikacija s medijima.

Na koji način se odmarate?
- Maknem se od svega, po mogućstvu što dalje od medija, a izjave dajem samo kad za to ima povoda. Više me takve stvari ne raduju. Ljudi su postali neumereni, zadiru u privatnost, u naše krevete i ormare, novinari su se previše oslobodili. U vreme kad smo najviše radili to je ipak bilo na nivou. Da, u onoj "zemlji mraka". Pristup druge strane bio je dostojanstveniji, na obostrano zadovoljstvo, i uvek smo bili spremni da izađemo u susret "sedmoj sili". Sada više nije tako, bar u mom slučaju.

Šta biste poručili mladima koji tek otkrivaju glumce u sebi?

- Gluma je jako ozbiljna stvar, ponekad i zastrašujuća. Uvek sam se trudio da dam sve od sebe i zbog toga su često trpeli oni koje najviše volim. Ne mogu nikom ništa da preporučim ili pak zabranim. Nemam pravo na to, ni ja nisam nikoga pitao kada sam otišao u Beograd na prijemni za akademiju. Jednostavno sam osetio neki unutrašnji glas koji mi je govorio da je to moj poziv. Divna je ovo umetnost, ali i u njoj para sve češće vrti gde burgija neće. Posebno kad se uzme u obzir činjenica da u maloj bari ima mnogo aligatora.

Piše: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +