Melina Džinović: Zbog karijere nikada ne bih zapostavila porodicu || Hello Magazin!

Bez mnogo pompe i najava, Melina Džinović zablistala je na "Nedelji mode" u Majamiju i svojim kreacijama, koje elegantno ističu ženske atribute, potpuno očarala tamošnju publiku. Iako je prerano govoriti o planovima za plasman na američko tržište, kaže da je sunčani Majami jedini grad posle Beograda u kome bi mogla da živi. Impresionirana je opuštenošću koja tamo vlada, kultom tela, ekstrovertnošću i ljubaznošću.
- Američke dame mogle bi da nas nauče samouverenosti i unutrašnjoj snazi - tvrdi poznata dizajnerka.
Presrećna zbog fantastičnog prijema, užurbano priprema novu kolekciju, koju će domaćoj publici predstaviti već krajem decembra.

Prvi ste dizajner sa ovih prostora kome je uspelo da se pojavi na "Nedelji mode" u Majamiju, ipak, preko te činjenice prelazite diskretno.

- Nisam lažno skromna niti sam od onih koji se stide svojih uspeha, pre bih rekla da je splet okolnosti bio takav. Poziv za učešće stigao je relativno kasno, svega nedelju dana pre nego što je revija trebalo da bude održana. Najvažnije je bilo da se Haris složi, da se pronađu avionske karte u odgovarajućem terminu, ali i da se završi kolekcija. Samo osam ljudi zaposlenih u "Hamelu" znalo je šta se događa i svi su predano radili kako bismo se u Sjedinjenim Američkim Državama predstavili na nivou koji jedan takav događaj zahteva. Danonoćno smo krojili, prekrajali, modelirali... Cilj je postignut, na šta sam veoma ponosna.

Amerika je veliko i specifično tržište.
- Fascinirana sam atmosferom koja vlada u Majamiju, načinom života, opuštenošću, ali i činjenicom da ljudi maksimalno brinu o svom izgledu i trude se da u svakom trenutku budu u top-formi. Izlasci i zabava visoko su kotirani na listi njihovih prioriteta, pa su haljine koje kreiram veoma prijemčive tamošnjim damama. Ipak, moram da priznam da me je poziv za učešće na "Nedelji mode" prilično iznenadio. Bila sam i uplašena jer sam prvi put, zbog viza, morala da radim bez svog tima. Stilista, majstor rasvete, asistenti... Svi oni ostali su u Beogradu, a mene je u Majamiju dočekalo desetak novih lica. U startu sam bila skeptična, međutim, ispostavilo se da je reč o vrhunskim profesionalcima, koji su besprekorno izvršili svoja zaduženja. Za razliku od "ušuškane" atmosfere u Beogradu, gde polovinu publike na reviji poznajem, tamo sam se na trenutak osetila nezaštićeno i izloženo, ali ono čemu sam mogla da se nadam je apsolutna iskrenost. Ocene publike bile su emocionalno u potpunom otklonu od moje ličnosti i privatnih empatija.

Kako je bio koncipiran famozni prvi red?

- Među četiri stotine gostiju našlo se svega šest mojih prijatelja. Svi ostali bili su novinari, kupci, vlasnici koncept-storova, modni kritičari i stručnjaci. Jedan sasvim drugačiji pristup modi i modnom biznisu. Nažalost, to je svetlosnu godinu udaljeno od onoga što mi radimo na Balkanu, ali šta smo sve preživeli, daleko smo stigli. Ograničeni smo veličinom, malim brojem kupaca, lošim standardom. Mladim ljudima onemogućeno je da hrane i pokažu svoj talenat. Ja sam jedna od retkih, pre svega zahvaljujući maksimalnoj podršci supruga, koji mi je obezbedio odličnu startnu poziciju. Kasnije sam se talentom i kvalitetom izborila za opstanak, međutim, većina mladih dizajnera nema apsolutno nikakvu podršku da načini taj, veoma bitan, prvi korak.

U Majamiju ste imali uspešnu prezentaciju.
- Prezadovoljna sam reakcijama. Na desetine ljudi pitalo me je gde mogu da kupe modele, kada će početi prodaja u Sjedinjenim Državama. Nisam mogla da odgovorim konkretno, jer je sve još na nivou ideje. Moj plan i cilj koji želim da realizujem je osnivanje kompanije, radna dozvola, potpuna legalizacija biznisa, pa tek onda prodaja i osvajanje tržišta. Spadam u onu grupu ljudi koji sve rade pedantno i školski. Ne želim da mi brzopletost ili nedostatak strpljenja pomute tako velike mogućnosti. Primarno je da sa Harisom sednem i sračunam da li će revija u Majamiju ostati na nivou fantastičnog iskustva ili ćemo načiniti sledeći korak. Tek posle toga na red dolaze birokratija i ogroman rad, a prodaja "Hamel" modela u Americi samo je vrhunac te priče, od koje sam trenutno relativno daleko. Nema te karijere zbog koje bih zapostavila porodicu.

Na početku vaše modne avanture najveću podršku dobili ste od supruga Harisa. Jeste li opravdali očekivanja?

- Haris je insistirao na tome da se oprobam u modi. Da je bio skeptičan, sumnjam da bih se usudila na taj korak. Uostalom, iskusan muškarac poput njega prepoznao je da je došlo vreme da se posvetim još nečemu osim porodici, jer on veruje da svaka osoba mora da ima svet koji je samo njen. Na tome sam mu beskrajno zahvalna. Iako sam bila zadovoljna statusom supruge i majke, sada imam nešto što me ispunjava i za šta se, osim za porodicu, borim svim silama.

Konsultujete li Harisa kada radite na kolekciji?
- Njegov sud mi je najvažniji i prvo on oceni svaki model. Neophodno mi je muško oko, koje uvek nešto doda ili oduzme. Smatram da je za žensku modu izuzetno bitno i mišljenje jačeg pola.