Svetlana Ceca Ražnatović: Odsjaj lepote i radosti || Hello Magazin!

Sa iskrenim, širokim osmehom na licu i radošću diva muzičke scene Svetlana Ceca Ražnatović ispratila je staru i dočeka Novu godinu. Zadovoljna onim što je postigla prethodnih meseci folk zvezda godinu na izmaku ocenjuje kao veoma uspešnu.
- Šala uvek izazove pozitivne emocije, pa u tom maniru mogu da kažem da je 2012. godina za mene počela od februara. I bila je veoma uspešna, posebno u poslu - kaže Ražnatovićeva na početku prazničnog intervjua za magazin „Hello!“.
- Nisam osoba koja voli preterano da se bavi dubljim analizama, ali ako bih morala da izdvojim šta mi se najlepše desilo u 2012, onda je to svakako turneja i nemerljiva količina emocija i ljubavi koju sam na njoj razmenila sa mojom publikom.
Osim turneje, koje biste još trenutke izdvojili kao posebno drage u godini za nama?
- Svi smo živi i zdravi, ništa nam ne fali i idemo u nove pobede.

Već ste rekli da ne volite mnogo da rezimirate ono što je bilo. Kako gledate na budućnost i svoje ciljeve u novoj godini?
- Nikada ne planiram mnogo unapred. Od poslovnih planova siguran je rad na novom albumu koji imam nameru da promovišem velikim koncertom na Ušću. Nadam se stabilnoj situaciji u zemlji jer, ukoliko nije tako, onda nisu realni ni veliki projekti kakav bi bio takav koncert koji je planiran za „Vidovdan“. Očekujem da mi 2013. bude uspešnija od prethodne, mada mi je i 2012. bila izuzetno uspešna.
Kakvi su vam ciljevi u privatnom životu?
- Meni se život sveo na kuću i posao.
Nedavno je bilo izuzetno lepih vesti na privatnom planu.
- Tako je. Moja sestra Lidija očekuje blizance i izuzetna je kao trudnica, uopšte nije zahtevna. Da joj stomak ne raste, ne bi se uočila razlika. Ja sam u svojim trudnoćama bila zahtevnija, svašta mi se jelo, pilo, Lidija nije takva. Mi smo velika porodica i moramo da se poštujemo da bismo normalno funkcionisali. Znate kako se kaže, kad čeljad nije besna, kuća nije tesna. Nije potrebno drugo stanje da bismo izrazili dodatno poštovanje, tolerisali jedni druge. U našoj porodici to je uvek primarno.

Deca se posebno raduju prinovi?

- Moja deca se posebno raduju, dok su Lidijini sin i kćerka Viktor i Helena suzdržaniji. Helena je pitala majku zašto dva dečaka kada je ona želela sestru. Viktor uopšte nije oduševljen, nije želeo bebu i vidim da ga takvo raspoloženje nije prošlo jer je do sada bio mezimče cele porodice. Moj Veljko je sve vreme navijao da budu dva dečaka i želja mu se ispunila pošto je ultrazvuk pokazao da je reč o dva dečaka.
Jeste li već razgovarali o mogućim imenima?
- O tome će se pobrinuti Lidija i njen suprug Predrag, ali još je rano.
U vreme novogodišnjih praznika uvek je aktuelna priča o novim planovima i željama. Postoji li neka želja za koju vam je žao što je još niste ostvarili?
- Javnost verovatno misli da se meni, pošto sam ja Ceca, sve želje same ispunjavaju. Nije tako. Naravno da imam neostvarenih želja. Čovek kada ostane bez želja, onda više ne funkcioniše, više ne živi. Svi mi, koliko god da smo uspešni, uvek sebi postavljamo neke nove ciljeve, jer je to u biti čoveka. Stoga i ja imam neostvarenih želja. Žao mi je što sam emotivno sama, ali to me ne ugrožava kao osobu i ne čini me nesrećnom. Vrlo sam ispunjena, zadovoljna svojim životom. Te praznine u mom životu nadopunjujem putovanjima, druženjima sa publikom. Nije stereotip, zaista, mnogo pažnje i ljubavi pruža mi publika, kojoj to uzvraćam. Družim se mnogo sa mojom decom, oni sada češće dolaze u Beograd. U pubertetu su i sa njima je izuzetno zanimljivo. Taman rešim nešto sa Veljkom, a onda dođe Anastasija jer i ona ima potrebu da o nečemu razgovara, tako da sam prezaposlena. Svake nove godine ja sam sebi želela da mi se desi ljubav i da emotivno ne budem sama, i ništa se nije desilo. Sada neću ništa da poželim, pa ćemo videti šta će se desiti.

Ako vam se dogodi ljubav, prijatno ćete se iznenaditi.
- Emocije se ne traže, to se dešava. Nisam žena koja ljude doživljava kao predmet, već kao ljudska bića. Mora da postoji neki fluid između mene i te osobe, „hemija“ koja nas povezuje, a to se ne sreće svakoga dana. Ja sam imala veliku ljubav, koju sam, nažalost, izgubila i posle toga se nisam mnogo snašla. Možda i zbog toga što sam tražila nešto poput onoga što sam izgubila. S godinama sve mi je jasnije da verovatno nikada neću ni naći ono što sam izgubila, na takav način, u takvoj meri. Biću zadovoljna nečim što će me usrećiti. S godinama se i kriterijumi menjaju.
Šta vas kod muškarca može zaintrigirati?
- Fizički izgled je nešto što privuče pažnju, sve ostalo je više stvar sudbine. Ostalo se traži u osobi. Ako se nađe, nađe se. Ja sam najviše problema imala zato što se nekim muškarcima, posle Željka, nije ostvario san da budu alfa muškarci, ali ne zato što ja to nisam dozvolila, ili zato što volim da dominiram i vodim glavnu reč u vezi. Ja sam javna ličnost i kada se sa muškarcem pojavim u javnosti, on ostane u mojoj senci, ali to nije moja krivica. Sami se nekako istisnu iz mog života. Kada uporedim stvari od moje dvadesete do tridesete i ovaj period od tridesete do sada, naravno da su se neke stvari promenile. Ali, suština žene se ne menja. Koliko god bila samostalna, uspešna, poželjna, sama srž je da žena traži pravog muškarca pored koga će imati osećaj sigurnosti, da bude ušuškana pored njega. Pored partnera želim da budem samo žena. To sam već imala i to želim, i mislim da ne želim mnogo.

Tekst: Life Content, Saša Tošić