Sara Brajović: Srpska manekenka u američkom „Vogu“

Sara Brajović: Srpska manekenka u američkom „Vogu“

Autor: | 17/12/2011

0

Manekenka Sara Brajović iz hobija je stvorila blog, u kome se bavi modom i dizajnom, o kome je nedavno pisao američki „Vog“, alipočeo je da se pretvara u ozbiljan biznis. Sa pet devojaka krasila je stranice oktobarskog izdanja „Voga“, a slavna Ana Vintur, glavna urednica američkog izdanja, proglasila ju je jednom od najupečatljivijih trendseterki današnjice.
Rođena je u Parizu, u porodici koja se u tom gradu nastanila šezdesetih godina. Njena majka Sonja napustila je rodni Beograd kada je kao mlada dobila šansu da se oproba u modnoj i filmskoj industriji. Svoj uspon krunisala je filmskim ugovorom sa producentskom kućom “Champion” Karla Pontija. Sonjini prijatelji bili su mnogi znameniti ljudi, među kojima i krem italijanskog neorealizma. Poznata je i po tome što je osamdesetih u Beograd donela veliki filmski projekat sa slavnom Sofijom Loren u naslovnoj ulozi, ostvarenje “Mama Lucija” koje je snimljeno u našojzemlji. Film je produciraonajveći producent tog vremena i suprug filmske dive Karlo Ponti.
Sarin otac Vladimir poreklom je Crnogorac, a sedamdesetih godina ostvario je značajnu karijeru u modi i šou-biznisu. Najpre sportista, vrtoglavom brzinom našao se u vrhu evropske modne scene, postavši jedno od najtraženijih lica i ekskluzivac modnog časopisa “Vog”. Tumačio je Kaligulu u istoimenom filmu, a oprobao se u još nekoliko filmova francuskih i italijanskih autora. Snimao je sa eminentnim fotografima i najlepšim ženama sveta - slavnomVeruškom i Grejs Džons. Bio je jedan od neprikosnovenih protagonista tadašnjeg pariskog društvenogživota.
- Moji roditelji su imali buran život, ali to nije ugrozilo harmoniju u kojoj smo sestra i ja odrasle jer se naša majka dobro pobrinula za to. Alberto Moravija, dobar prijatelj moje majke, dolazio je u naš stan i poklanjao mi knjige. Odrastala sam u ambijentu sa dobrom energijom, okružena zanimljivim ljudima - na početku razgovora za magazin "Hello!" kaže uspešna manekenka i blogerka Sara.
- U manekenski svet sam prvi put zavirila sa jedanaest godina, kada sam na letovanju sa porodicom u Sen Tropeu pozirala tatinom prijatelju, slavnom fotografu Peteru Lindbergu. Bila sam isuviše mlada i apsolutno ravnodušnaza modu - kaže elegantna lepotica koja je ubrzo zatim otišla na dalje školovanje u Švajcarsku, u britanski koledž, gde je provela šest godina. U sedamnaestoj seodlučuje za studije istorije na prestižnom „King’s College“ Univerzitetu u Londonu gde u svojoj dvadeset i prvoj godini diplomirala.
- Cela moja mladost bila je fokusirana isključivo na obrazovanje i akademski život. Iako je sve proticalo u najboljem redu, ja sam sve vreme silno želela da se osamostalim, da finansijski ne zavisim od roditelja. Mama se striktno protivila svakom mom udaljavanju od postojećeg programa, ni po koju cenu nije želela da me vidi u modnom poslu. Dogodilo se da su pravila, ipak, morala da budu prekršena. Tokom školovanja redovno sam za praznike odlazila kući u Pariz i jednoga dana, malo iz radoznalosti, a više iz želje da ipak ostvarim svoj tajni naum, prihvatila sam ponudu čelnih ljudi modne agencije “Elit“, koji su me odranije poznavali, i potpisala sam ugovor. Bio je to veoma neprijatan šok u porodici, sećam se da je mama bila veoma ljuta, ali ja sam znala da će sve biti u redu i da neću dozvoliti da moja akademska reputacija i rezultati trpe. U roku i uspešnosam završila studije. Bilo je teško, ali moguće. Moja prva profesionalna fotografija bila je objavljena u britanskom „Vogu“ - kaže Sara kojoj su tada počeli da se nižu modni angažmani. Radila je kampanju za “Lancome”, reklame za “Renault”, “Vodaphone” i “Motorolu”, “Panthene” i “Tag Heuer”. Pojavila se i u italijanskom filmu “Vaniglia e Cioccolato”, gde je glumila uz Mariju Graciju-Kučinoti, a igrala je i u nekoliko francuskih fimova. Snimila je potomeditorijal za „Sport Illustrated” za južnoafrčko tržište, što joj je donelo vredan ugovor sa čuvenom njujorškommodnom agencijom “IMG”, zbog čega se ubrzo preselila u Njujork. Upisala je akademiju za dramske umetnosti “Li Strazberg“. Pre šest meseci pokrenula je blog o kojem se priča.
- Moj blog www.sarabrajovic.com rođen je iz potrebe da sa drugima podelim svoja iskustva i interesovanja, to je moj intimni svet u kojem radim nešto što volim. Obožavam savremenu umetnost, muziku, filmove, dobre knjige,i sve to me inspiriše. Pohađala sam redovno muzičku školu, klavir sviram od pete godine. Uživam u tuđim umetničkim delima, prirodno je da sam poželela da imam svoje. Blog je moje delo, umetničko ili ne, on je za mene nešto kreativno. To je poput žurnalizma, gde se mišljenja mogu iznositi bez cenzure, krajnje slobodno i bez nametnutnih tema. Veoma sam počastvovanašto je američki "Vog" odao priznanje mom stilu i  radu - kaže Sara koja je za „Vog“ pozirala jednom od najpoznatijih fotografa današnjice Patriku Demaršeljeu, sa kojim je već sarađivala za američki „Kosmopoliten“. Poslednji zanimljivi posao bilo jesnimanje reklame za „Martini“, za rusko tržište, gde je sarađivala sa zvezdom Džudom Louom i čuvenim fotografom Rankinom. Izdvaja i nedavni angažman za francusku modnu kuću "Sonia Rykel" koji je dobila zahvaljujući svom blogu. Ističe da bira manekenske poslove koji joj prijaju i da posao modela nije dovoljno kreativno zanimanje. Prijaju joj česta putovanja po  svetu, ali joj je najmilije kada dođe u beogradski stan gde puni baterije u krugu porodice.
- Moja veza sa porodicom je snažna i znači mi mnogo. Osećam veliku zahvalnost i ljubav prema majci koja je imala snage da se odrekne mnogo čega značajnog u životu i posveti se porodici. Ona je zaslužna za moje i sestrino vaspitanje i obrazovanje. Moji roditelji su nekada vodili zaista interesantan i dinamičan život, naročito moj otac. Za razliku od mame, koja je i dalje aktivna, kreativna i mnogo putuje, mog oca buka, glamur i čari velegrada odavno ne zanimaju. Svoju ljubav je preneo na selo i život u prirodi i uživa da boravi na svom imanju nedaleko od Beograda.

Piše: Nadežda Jokić

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin