Ivan Bosiljčić tvrdi da ga ne pogađaju o navodnoj vezi sa koleginicom Ivanom Knežević || Hello Magazin!

Posle veoma uspešne uloge avijatičara Nenada u seriji «Ranjeni orao», glumac Ivan Bosiljčić postao je jedan od omiljenih domaćih glumaca kako među mladim devojkama tako i kod starije publike. Ljubitelji melodrama uskoro će imati priliku da ga vide i u novoj seriji Zdravka Šotre «Nepobedivo srce», dok je u Pozorištu ne Terazijama nedavno imao premijeru predstave «Glorija» koja je tokom leta izvođena i u okviru „Budva grad teatra“. Rad na toj predstavi sa koleginicom Ivanom Knežević podstakao je priče da su dvoje talentovanih glumaca u emotivnoj vezi, što Bosiljčić demantuje.

Da li ste bili radosni što ponovo imate priliku da sarađujete sa Ivanom Knežević?
- Nas dvoje smo igrali 2001. godine zajedno u predstavi «Briljantin» kada smo zajedno sa još nekoliko glumaca prošli audiciju u Pozorištu na Terazijama. To je bila potpuno nova generacija za koju se sada eto govori da je pomerila standarde pozorišta. Još tada smo bili partneri na sceni i posle toga smo se samo susretali na zajedničkim predstavama, ali nikada nismo imali ovakav zadatak. Oboje smo, u međuvremenu, sazreli i kao glumci i kao ljudi, i to je samo išlo u prilog celoj ovoj priči. Mi smo se kao partneri lepo uklopili još pre devet godina, što je sada dodatno potvrđeno.

Vaš zajednički rad prouzrokovao je priče da ste i privatno u emotivnoj vezi. Ima li istine u tome?

- To je bio jedan oblik manipulacije medija, ali sada je ta priča završena.

Da li su vam smetale priče da ste Ivana i vi zajedno?
- Bio sam odsutan u periodu dok je ta priča bila aktuelna, jer sam sa ekipom boravio u Crnoj Gori gde smo igrali «Gloriju», tako da ništa nije moglo da me povredi.

Zbog čega preporučujete publici mjuzikl «Glorija»?

- Pre svega zbog odlične režije Ive Milivojević, koja je jedan od najaktuelnijih mladih reditelja čije su predstave veoma posećene, a premijera ukazuje na to da će i ovo biti komad na koji će biti veoma ponosna. Potom i zbog muzike Kornelija Kovača i teksta hrvatskog pisca Ranka Marinkovića, koji je sada već antologijski. Mislim da smo napravili odličnu predstavu. Reakcija publike to pokazuje, kako u Budvi tako i ovde, u Beogradu.

Kako je publika reagovala na premijeri u Budvi, a kako u Beogradu?
- Predstava je pravljena tako da se celokupna radnja dešava u crkvi, neprestano je prisutan ton konspiracije i suzdržanog odnosa, što lako može da se uguši na otvorenoj sceni. Međutim, kada smo videli da publika u Budvi sve pažljivo prati, znali smo da predstava živi. Pravi sjaj ovaj mjuzikl doživeo je ipak u Beogradu, u Pozorištu na Terazijama.

Da li je tome doprinela činjenica da ste umesto matrice u Beogradu imali orkestar?
- To je mnogo doprinelo da predstava doživi puni sjaj, a izvanredni aranžmani su izuzetno potpomogli našu glumačku igru.

Kakav je lik Don Jere koji tumačite?

- On je crkveni revolucionar kome je poveren zadatak da vrati ljude u crkvu. Međutim, on za ostvarenje svojih revolucionarnih ideja koristi neka stara sredstva koja se graniče sa manipulacijom. Usled toga stvara se opasna mreža manipulacije u koju upada skoro svaki lik u ovoj predstavi, jer malo ko ima takvu moć da može na duže staze da manipuliše.

Postaje li i on žrtva svojih manipulacija?
- On se davi najviše od svih i jedna je najvećih žrtvi u ovom komadu. Inače, po prirodi je živa vatra, kako ga naziva i njegov učitelj Don Zane i upravo zbog toga mu je poveren zadatak da oživi crkvu.

Interesantno je da se on, iako je katolički sveštenik, tokom predstave zaljubljuje u Gloriju.
- Za razliku od Pravoslavne crkve gde monasi žive u celibatu, često i u nekoj vrsti asketizma, a sveštenici ne mogu da dobiju taj čin ukoliko ne osnuju svoju porodicu, kod katolika sva sveštena lica žive u celibatu. Tako u predstavi posle duže vremena u jedan muški manastir dolazi žena - Glorija, to jest sestra Magdalena, koja je trebalo da bude spasiteljka, ali se ispostavilo da niko nije bio spreman za spasenje.

Jeste li imali priliku da razgovarate sa nekim katoličkim sveštenikom dok ste se spremali za ulogu?

- Čitava glumačka ekipa, sa rediteljkom na čelu, išla je u manastir gde smo razgovarali sa katoličkim kaluđerima koji su nam mnogo pomogli da naučimo sva pravila koja se tiču običaja u crkvi što smo iskoristili za pripremanje predstave.

Jeste li zadovoljni sobom u ovoj predstavi?
- Jako sam zadovoljan, pre svega činjenicom da sam dobio ulogu u jednom ovakvom komadu. Isti lik pre više od pedeset godina u Jugoslovenskom dramskom pozorištu tumačio je Stevo Žigon i rediteljka se složila s tim da sada ja igram lik Don Jerea. Svestan sam da je ovo ozbiljno štivo i verujem da sam dobro uradio svoj deo posla.

Koliko vam je ova uloga bitna za karijeru?
- Kao i svaka druga uloga bitna je pre svega za moje glumačko sazrevanje. A svaka uloga ostavi i neki trag u mom privatnom životu.

Na koji način se borite protiv manipulacija?

- Nemam tačan recept. Dosledan sam sebi i trudim se da budem ono što realno jesam i da ne podležem opštim uticajima okolnosti i društva koji se ne mogu u potpunosti izbeći. U savremenom društvu živi histeričan čovek, na sve strane su raspali brakovi, a ja se trudim da ne budem bar na taj najopštiji način izmanipulisan. Svako mora da pogleda u sebe i da malo razmisli o sebi.

Da li je zbog toga predstava «Glorija» stavljena na repertoar?
- Mnogo se raspravljalo o tome zašto «Glorija» sada i zašto u žanru mjuzikla. Smatram da je mjuzikl novi ugao iz koga se vidi ovaj komad, a univerzalnost samog štiva je takva da je ono sada veoma aktuelno. Živimo u društvu opšte manipulacije u kome čak ni manipulatori više ne mogu da razaznaju gde su bacili svoje seme. Možda ova predstava upravo upozorava na takvo stanje u društvu.

Uskoro ćete ponovo na „Radio-televiziji Srbije“ zaigrati u seriji Zdravka Šotre «Nepobedivo srce», jesu li već počela snimanja?
- To je poslednji od tri romana Mir Jam koji će biti ekranizovan. Ponovo imam čast da mi direktna partnerka bude Sloboda Mićalović-Ćetković i naš prvi dan kada smo snimali bio je takav da nam se činilo da se nismo ni rastajali posle «Ranjenog orla». Ovo štivo je mnogo bliže savremenom čoveku, jer je to priča o zrelim ljudima koji su svesni da od idealizacija nemaju ništa i da moraju biti realni ukoliko žele da opstanu. Biće to vrlo zanimljiva serija sa mnogo duhovitih elemenata, ali u osnovi to je ipak melodrama i jedna žestoka ljubavna priča.

Izgleda da ste se malo pojavljivali u filmu u odnosu na to koliko ste uspešni. Da li će publika uskoro imati priliku da vas vidi i na velikom platnu?
- Poslednji film koji sam snimio je «Na lepom plavom Dunavu» koji ovde nije dovoljno ispromovisan, ali je doživeo veliki uspeh u svetu i dobio brojne nagrade. Čini mi se da mi je ta uloga došla u pravom trenutku i u vreme kada sam bio potpuno zreo za nju. Kada budem spreman za neku sledeću ulogu, siguran sam da će se ona i pojaviti.

Piše: Ivana Nikolić