Aleksa Jelić: Srbiji je potrebna jedna velika metla da se očiste sav primitivizam i nekultura koji ovde vladaju || Hello Magazin!

Aleksa Jelić (38) je pevač i plesač s velikim umetničkim iskustvom koje je stekao tokom života i rada u Barseloni. Kao član Narodnog pozorišta u Beogradu ogorčen je stanjem u kulturi i odnosu prema umetnicima u Srbiji, koja je postala zemlja rijalitija i starleta.

- Živimo, nažalost, u vremenu kada se muzika više ne sluša, već gleda. Žao mi je zbog toga. Više bih voleo da sam u nekom drugom vremenu kada je bilo dovoljno da snimiš pesmu i pustiš je na radio. Nakon onog skandala oko srpskog izbora za predstavnika na Evrosongu pozvao me Vlada Negovanović i upoznao me sa Đorđem Ninkovićem, koji je oralni hirurg. Rekao mi je da ima pesme koje želi da ih ja otpevam. Pitao sam ga da li mogu da čujem disk, on je rekao ne, i odveo me auto. Pomislio sam da je ili teška budala ili genije. Ispalo je da je ovo drugo. Takve pesme i takav zvuk sam čekao otkako sam se vratio iz Španije i verujem da će 2016. biti moja godina. Upravo završavam novi singl "Još uvek lutam". Tekst i aranžman je radio Boba - Bob Janković, moj dugogodišnji saradnik, koji je napisao i "Beli jablan." Mislim da dobitni tim ne treba menjati. Spot ću snimati ovih dana na nekim od najlepših predela, poput Deliblatske peščare. Važno mi je da se spot kroz slike i pejzaže svidi publici. Angažovao sam glumicu Anju Alač, koja je lepa devojka. Danas, nažlost, moramo da snimimo i spot da ljudi muzike vide, a ne samo da je čuju. Pesme su sjajne, fantastična produkcija i to je još jedan razlog da ipak ostanem u Srbiji, mada sam ozbiljno razmišljao da se vratim u Španiju. Nisam osoba koja lako diže ruke od nečega, ali ukoliko se neke stvari ne promene, biću jedan od onih koji je napustio Srbiju - iskren je Aleksa koji očekuje da će singl biti gotov krajem septembra.

Da ste ministar kulture, šta biste uradili?
- Sve rijalitije koji zaglupljuju narod bih zabranio ili bih ih prebacio posle ponoći ili na lokalne televizije, a ne da se emituju na TV stanicama s nacionalnom frekvencijom. Uveo bih ponovo Muzički tobogan, Hit meseca, vratio bih šou programe sa živim orkestrom, plesnim spektaklom, nešto što će da zabavlja narod. Volim ja narodnu staru pesmu, nemam ništa protiv bilo koga, ali hoću EKV, Olija, hoću zdrav zvuk.

Kako ocenjujete stanje u srpskoj kulture i odnos države prema umetnicima?
- Katastrofa! Skandal je, što reče pre neki dan Brakus, da četiri nacionalne televizije emituju najgori mogući vid rijaliti programa. Situacija u zemlji je katastrofalna, a po pitanju kulture nikada gora. Sve je izokrenuto naopačke i biće potrebna jedna velika metla da se očisti sav primitivizam, nekultura i seljaštvo koje ovde vlada. Da se ljudima vrati ono što je vredno. Kako klincu meni je uzor bio Branko Kockica, Minja Subota i Muzički tobogan. Strašno je da današnji klinci nisu čuli za Madonu, ali znaju za starlete. Pitao bih televizije i druge medije - da li je to normalno i dokle više? Na šta ovo liči, šta radite sa ovim narodom?

Koliko vam prija kada vas zovu Oliver Mandić modernog doba?

- Prija mi, naravno. Mi smo čudan narod. Kad sam snimio himnu za prajd bilo je svakakvih pretnji. Nakon godinu dana evo mene u štiklama sa grudima kao Ceca u šou-programu "Tvoje lice zvuči poznato" i svi govorili - evo ga kralj, evo car. U tom peridou je krenulo da moja muzika podseća na Olivera Mandića. Imponuje mi poređenje s njim jer mi je uzor, idol, čuvao me kad sam bio dete, kao i Bebi Dol i Slađana Milošević.