Koliko psihološki faktori utiču na pojavu dermatoloških oboljenja

Najčešće se sa uticajem stresa povezuju psorijaza, ekcem, atopijski dermatitis

Da li „bol u duši“ može da se manifestuje na koži? Odgovor na ovo i mnoga druga pitanja vezana za komplikovanu urzočno-posledičnu vezu između dermatoloških oboljenja i psihičkih stanja pokušava da pruži psihodermatologija. Ona se oslanja na holističku medicinu, posmatrajući čoveka kao celovito biće.

- To su u osnovi psihosomatske bolesti, telesne bolesti uslovljene delovanjem nekoliko etioloških faktora, među kojima psihičkom faktoru pripada značajno, a neretko, prioriteno mesto - kaže prof. dr Gordana Mišić Pavkov, načelnica Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine. - Kroz razvoj brojnih pristupa u telesnoj medicini, kao i u psihijatriji, uslovno rečeno „zanemarena“ je ova čovekova psihomatska jedinstvenost i nedeljivost.

Naš organizam stresom odgovara na svaki štetni agens (stresor). Univerzalnih stresora je malo, tu su uglavnom rat, bolesti, gubitak bliske osobe. Zato lekari pokušavaju da proučavanjem strukture ličnosti otkriju zašto pojedini stresori kod određenih ljudi deluju tako snažno da doprinose razvoju psihosomatskih bolesti, dok kod drugih nema nikakvih posledica.

- Rađena su brojna istraživanja iz oblasti psihosomatike, fokusirana na nekoliko najvažnijih faktora - uticaj stresa, emocija i značaj određenog profila ličnosti - dodaje prof. Mišić Pavkov. - Proučavane su osobe sa psihosomatskim oboljenjima, ali iako zanimljiva, ova istraživanja nisu dovela do nekakvog univerzalnog „profila ličnosti“ koje pogađaju određene psihosomatske bolesti.

Nesumnjivo je, ipak, da stres ima značajnu ulogu u njihovom nastanku. Pod stresom se povećava nivo kortizola (hormona stresa) i slobodnih radikala u organizmu, a oni imaju izrazito negativno dejstvo na kožu. Drugi važan momenat je specifičnost individualne reakcije na stres tj. emocionalni odgovor osobe. Svako od nas drugačije reaguje pod pritiskom, pa ono što će kod nekoga dovesti do ispoljavanja kožne bolesti, kod drugog neće ostaviti nikakve posledice.

- Psihološki faktori mogu da budu direktni uzročnici dermatoloških bolesti - pojašnjava dr Mišić Pavkov. - Ali češće je psiha sekundarni faktor, koji ne izaziva oboljenje direktno, već doprinosi njegovom nastanku ili pogoršanju. Pojedina istraživanja ukazuju da kod 30 do čak 60 odsto bolesnika koji se obrate za pomoć dermatologu, psihički faktor igra veoma značajnu ulogu u njihovom oboljenju. Najčešće se sa uticajem stresa povezuju psorijaza, ekcem, atopijski dermatit, seboroični dermatiti.

S druge strane, neka dermatološka oboljenja mogu snažno da utiču na psihu i na to kako pojedinac doživljava sebe. Kako ova oboljenja često imaju hronični, dugotrajni karakter, doprinose potenciranju negativnih emocija i povišene psihičke napetosti (anksioznosti). To može da izazove pogoršanje kožnog oboljenja, stvarajući „začarani krug“ odnosa psihe i dermatološke bolesti. Ovakvim pacijentima treba pružiti i psihijatrijsku pomoć (psihoterapijsku ili psihofarmakološku), uverena je dr Gordana Mišić Pavkov.

- Kako je koža po površini najveći organ i u značajnoj meri je „otkriveni deo tela“, samoprocena osobe zavisi i od njenog doživljaja kako je okolina „vidi“ i procenjuje - pojašnjava dr Mišić Pavkov. - Ne postoji psihički zdrava osoba koja nije osetljiva na sopstveni izgled, a stepen u kome naruženost zbog dermatološke bolesti izaziva neprijatne emocije zavisi od uzrasta, pola, ličnosti i određenih socijalnih aspekata kao što su bračno stanje i zanimanje. Posebno su adolescenti osetljivi na telesni izgled, a poznato je da su neke kožne promene kao što su akne karakteristične upravo za ovaj uzrast, što može da doprinese manjku samopouzdanja u interpersonalnim odnosima, pa i do socijalnog povlačenja adolescenata, naročito u odnosima sa suprotnim polom.

ČEŠANJE NA NERVNOJ BAZI
Neki psihijatrijski poremećaji mogu da se manifestuju isključivo promenama na koži, kao na primer trihotilomanija, koja se svrstava u kategoriju poremećaja navika i impulsa. Ova bolest se karakteriše impulsivnim „čupkanjem kose“, što je akt pražnjenja psihičke napetosti koji prolazi pacijent, kojem čupanje kose donosi osećanje zadovoljstva. Takođe, svrab kože praćen češanjem kojim se guli koža može biti isključivo psihogeno uslovljen tj. kožne promene ne mogu biti objašnjene nijednim dermatološkim oboljenjem. Ove poremećaje treba lečiti interdisciplinarno, mora se konsultovati dermatolog kako bi se isključio organski uzrok promena.

Izvor: Novosti.rs

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +