Mariza: Nema mnogo publike kao što je srpska || Hello Magazin!

Kako sada, posle katastrofalnih poplava, izgledaju područja u Srbiji i kako je svima onima koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove i privremeni smeštaj potraže u prihvatnim centrima, na licu mesta je imala prilike da vidi i čuvena portugalska pevačica Mariza. Miljenica ovdašnje publike nedavno je posetila našu zemlju i Republiku Srpsku, ne samo da bi se uverila u ogromne razmere ove tragedije već i da bi svoj raskošni glas podarila humanitarnoj pesmi "Petrion". Ideja za kompoziciju potekla je od Slobodana Trkulje i njegovog "Balkanopolis centra", u saradnji za "Egzit fondacijom".
Kraljica fada i naslednica čuvene Amalije Rodrigeš proteklih godina je u više navrata punila dvoranu Centra Sava. Međutim, ovoga puta nije došla da peva, već da bi pružila podršku onima koji su uvek rado dolazili na njene koncerte. Prvo je posetila Brčko i Bijeljinu, kao i tamošnje pravoslavne crkve, potom je videla kako izgleda opustošeni Obrenovac, a obišla je i prihvatne centre.
- Zahvalna sam Slobodanu što me je pozvao da dođem i pokušam da razumem šta se sve dešavalo proteklih nedelja. Moje srce je uvek uz narod Srbije, jer ste od početka, od prvog albuma, uvek bili uz mene. Teško mi je pao susret sa ljudima koji su za samo nekoliko minuta izgubili sve što su imali. Nikada neću zaboraviti njihova lica, njihove zagrljaje. Nisam mogla da obiđem baš sva poplavljena područja, ali videla sam dovoljno da bih osetila tugu. Promenila sam raspored turneje koja je u toku i otkazala neke nastupe kako bih došla ovde i makar malo pomogla - rekla je za magazin "Hello" portugalska diva rođena u Mozambiku, čije puno ime glasi Mariza dos Reis Nunes.

Imali ste prilike i da razgovarate sa unesrećenima iz prihvatilišta?

- Želela sam da im poručim da sam svim srcem uz njih. Vi ste divan narod, hrabri ste i u najtežim trenucima. Ti razgovori su bili veoma potresni, posebno dok su mi ljudi pričali kako se sudbina s njima surovo poigrala. Ali, nema predaje. U ovom trenutku najvažnije je da skupe snagu i krenu napred. Njihovi osmesi su mi dali nadu da će biti tako.

Šta vas je najviše rastužilo u tim dirljivim susretima?
- Sve me je rastužilo. Zabolelo me je srce. Kada ste mladi, lako je krenuti iz početka i postaviti život na noge. Imate snage, mnogo šansi i sve vreme ovog sveta. Ali, čemu mogu da se nadaju ljudi koji su prešli šezdeset, sedamdeset godina, kojima je voda odnela sve što su teškom mukom izgradili? Kako da naprave nove kuće i novi život? Trebalo bi da u poslednjem životnom dobu uživaju u onome što su stekli. Srbiji je sada potrebna pomoć celog sveta. Ali, plašim se da će poplave već sledećeg meseca postati zastarela vest i da će se brzo zaboraviti šta se desilo, pa moramo da nastavimo da šaljemo pozive za pomoć.

Kako je došlo do saradnje sa Slobodanom Trkuljom?
- Oduševila sam se njegovom muzikom čim sam je čula. Zato sam poželela da bude gost na mom beogradskom koncertu, što se u decembru i dogodilo. Postali smo veliki prijatelji. Kada me je pozvao da snimimo ovu pesmu, nisam odmah znala o čemu se radi jer su portugalski mediji počeli da izveštavaju o poplavama tek nekoliko dana kasnije. Naravno, odmah sam pristala. Izuzetno mi je drago što imamo ovako divnu priliku da ponovo sarađujemo, jer je cilj da pesmom pomognemo koliko je u našoj moći.

Evidentno je da volite da nastupate ovde. Šta je to što vas uvek vraća Beograđanima?

- Beograd me uvek dočeka na poseban način. Za mene je svaki nastup u vašoj prestonici kao prvi, svaki novi dolazak je velika privilegija i čast što publika jedva čeka da me vidi i da peva sa mnom. Ljudi u Srbiji su veoma znatiželjni, od početka su se trudili da razumeju moju kulturu i muziku. Zaista je magično. Portugalski jezik nije među najpopularnijima, fado ne spada u aktuelne svetske muzičke trendove, i samim tim je način na koji me prihvatate za mene veliko iznenađenje i uspeh. Nema mnogo publike kao što je srpska, zato joj se uvek rado vraćam. Koncerti u Beogradu često su emotivniji, energičniji i topliji nego u Portugalu.

U čemu se još ogledaju te razlike?
- U domovini me obožavaju, sale su uvek rasprodate, svi znaju sve pesme, ali čini mi se da imaju neki uzdržan stav ispunjen poštovanjem. Ovde pevaju sa mnom, tapšu, smeju se, umeju da naprave zaista odličnu žurku. Nemaju osećaj da bi trebalo da budu puni respekta, već da se dobro zabavljaju. To je zaista divno. Muzika je most između različitih kultura, ona nema jezik, nema barijera, vere, politike. Ja ne umem da gradim kuće, ali umem da pevam i da na taj način pružam sve od sebe.

Aktuelnim albumom vratili ste se svojim muzičkim korenima. Šta će se naći na novom izdanju?
- Još pokušavam da razumem sebe. Snimanje ploče nije samo ulazak u studio. Biti u studiju isto je kao da ste u laboratoriji i pokušavate da unesete život u nešto što ga zapravo nema. To je plastika, ali kroz nju morate da osetite moja osećanja, senzacije, otkucaje mog srca. Ponekad je teško sve to povezati jer pred sobom nemamo publiku koja bi nam dala osnovni impuls. Uvek se prvo zapitam šta bih najviše volela da čujem kada kod kuće pustim neki CD. Istražujem, ali još nisam našla pravi put koji bi me odveo do novog albuma. Nadam se da će biti objavljen krajem godine, ali dozvolite mi da još malo otvorim svoj um.

Poslednjih godina vaši koncerti su mnogo intimniji. Na koji način upoznajete mlađe slušaoce sa svojim stvaralaštvom?

- Trudim se da ostvarim blizak kontakt sa publikom. Kada pevam, otvaram vrata svojih emocija, pokazujem sve što jesam: i bol, i radost, i osmehe, i sreću. Sve se krije unutar moje muzike i zato je ona najbolji način da me upoznate.

Čime se bavite u slobodno vreme, kada ne pevate?
- Najviše se bavim svojim sinom koji ima tri godine, a to je, priznaćete, vrlo ozbiljan i odgovoran hobi.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content