Igor Marojević: Od svih žena najbolje poznajem Beograđanke || Hello Magazin!

Ideja da celu knjigu napiše iz ženskog ugla rodila se još krajem osamdesetih, kada je pročitao zbirku priča Rejmonda Karvera, nastalih sa tačke gledišta lepšeg pola. Tada je znao da će pre ili kasnije i sam stvoriti takvo delo. U međuvremenu Igor Marojević postao je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca i dobitnik mnogih priznanja. I konačno, kao vrstan poznavalac ženskog karaktera u istoimenom romanu predstavio nam je Beograđanke kroz niz sjajno oslikanih portreta, od kojih svaki može da bude grad za sebe, opisujući ljubavne nesporazume, zbližavanja, iskušenja i želje dama različitih generacija.

Kako vam je uspelo da pišete iz ženske perspektive?

- Uspelo mi je uz pomoć intuicije, koju većina pripadnica lepšeg pola najčešće koristi kao saznajno sredstvo. Upoznao sam mnogo žena, pomno čitao neke psihološke priručnike koji valjano markiraju razlike među polovima, a posebnu pažnju obratio sam i na govor žena različitih generacija i obrazovnih profila.

Poznajete li dobro Beograđanke? Koje su originalne, a za koje odmah možete da kažete da su došle sa strane?
- Beograđanke poznajem najbolje od svih žena. Svako ima svoju viziju Beograđanki. Za nekog su one žene čiji su se preci ovde doselili još pre nekoliko generacija, a ima i onih koji smatraju da se istinska pripadnost gradu ogleda u pridržavanju izvesnog kodeksa vrednosti. Ja imam liberalan pristup svemu, pa i ovom pitanju. Smatram da je dovoljno živeti u Beogradu i osećati se tako. Ukoliko me pitate šta čini pravu Beograđanku, rekao bih da je to individualizam. Vredne su, snažne i imaju svoju priču.

S kim se više družite, muškarcima ili ženama? Ko je zaista jači pol?
- Više se družim sa ženama, jer u muško-ženskom druženju heteroseksualnih osoba ima manje kompetitivnosti. Mislim da su žene skoro u svemu jači pol. Žalosno je što u ovom, kao i u svim društvima sa izra-ženim porodičnim nasiljem, mnogo muškaraca zlou potrebljava činjenicu da su fizički snažniji.

Da li se naš mačo muškarac izgubio u prevodu?

- Pretpostavljam da jeste, u velikoj meri. Pošto je rat uglavnom muška rabota, njima se pripisuju vojni porazi kakve smo devedesetih pretrpeli u nekoliko navrata. Čak i mnogi koji su bili protiv rata osećaju te poraze kao svoje. Srpski muškarac je u ovom veku ekonomski slomljen. U takvim okolnostima preostaje manje prostora za ispoljavanje mačizma. Zbog svega ovoga kod nas ima manje kvalitetnih muškaraca nego žena. Onda oni na neki način postaju privilegovani, pa su u prilici da diktiraju pomalo pornografizovanu sliku žene. Veći krivci za tu vrstu mačizma su žene, koje u aktivnom smislu pristaju na takvu sliku o sebi.

Može li književnost da opstane u navali estradnih pisaca koji objavljuju pitka štiva za široke narodne mase?
- Čini mi se da ne bi trebalo kukati nego podrivati. Ako su mnoge oblasti oduzele književnosti njen teren, pisci bi trebalo da budu vispreni pa da tim oblastima oduzmu deo terena. Književnost u svojoj promociji može da se posluži ne samo medijima nego i delom estrade, društvenim mrežama, slikarstvom, muzikom. U nekom razvijenijem i svesnijem društvu moglo bi se govoriti o komplementarnosti tih oblasti, kao i o saradnji njihovih poslenika. I na Zapadu se uz, kako vi kažete, estradne pisce, u istim izdavačkim kućama objavljuje vrhunska književnost. Komercijalni uspeh prvog prilika je za uspeh drugog, jer na susednim ili istim policama nalaze se pre svega komercijalna i kvalitetna izdanja.

Da li je tačno da je vaša prva ljubav prouzrokovala roman "Majčina ruka"?
- Mediji su u tom slučaju preterali. U jednom dnevnom listu naslov intervjua urađenog povodom izlaska knjige glasio je Igor Marojević zaljubljen u folksdojčerku. Radilo se o klasičnom brkanju pisca i njegovog junaka i potrebi za senzacionalizmom. Najtačnije je reći da sam neke doživljaje sa prvom ljubavlju transponovao na jednu ljubavnu priču u tom romanu.

Koju knjigu ste najteže napisali i koje delo je emotivno najviše uticalo na vas?

- To je zbirka priča "Beograđanke". U toj knjizi sam se najviše stavio u poziciju drugih. Uz nju sam mnogo naučio o ženama, ali i o sopstvenoj intuiciji.

Inervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: PR