Petar Strugar: Uživao tokom snimanja filma "Mali Budo" || Hello Magazin!

Posle uloge legendarnog Moše u fudbalskoj sagi Montevideo, koja ga je vinula u medijsku žižu, Petar Strugar dobio je priliku da svoju darovitost iskaže i u drugačijem žanru. U debitantskom filmu Danila Bećkovića, koji zajedno sa Dimitrijem Vojnovim potpisuje i scenario za film "Mali Budo", Strugaru je poverena glavna rola. Lik mladog Crnogorca Bude Đurovića, sina podgoričkog hirurga, koga otac zbog opasnosti od krvne osvete šalje kod svog prijatelja u Beograd, rođenog Cetinjanina vraća u žižu javnosti. Dvadesetšestogodišnji student Fakulteta dramskih umetnosti, koji se prošle godine oženio sa koleginicom Ivanom i dobio sina Zariju, prve utiske posle premijere iznosi za magazin "Hello!".

Posle "Montevidea" bioskopska publika ima priliku da vas gleda u potpuno drugom žanru. Da li vam prija ova promena i jeste li zadovoljni?

- Želim da radim što različitije stvari. Mislim da je za glumca dobro da igra različite uloge, jer je ukalupljivanje u uloge određenog tipa loše. Vrlo sam zadovoljan reakcijom, a posebno mi je bilo bitno da Danilo i Dimitrije budu zadovoljni. Izuzetno mi je stalo do njihovog mišljenja i mislim da smo ostvarili njihove zamisli.

Koliko vam je Mali Budo sličan i po čemu?
- Budo je potpuno drugačiji od mene i od onoga što želim da budem. Jedina sličnost nam je to što smo obojica Crnogorci u Beogradu.

Da li je i vaš susret sa Beogradom bio toliko uzbudljiv i kako ste se snašli?
- Odlično sam se snašao, došao sam dobro utabanim stazama svojih prethodnika: Andrije Miloševića, Danila Kiša, Petra Lubarde i drugih.

Karakterističan je način na koji, kao Budo, izgovarate glas r. Je l’ i to bio deo scenarija?

- Ne, to je bila moja ideja. Poznajem neke osobe koje odlično odgovaraju karakteru malog Bude, pa sam predložio da na taj način dopunimo njegov lik. Kod svake uloge u glavi imate lik po kome gradite ulogu, a ja sam iskoristio nekoliko karaktera kako bih napravio kolaž i sve to ugradio u Budu.

Da li se neka replika iz filma ustalila u vašem svakodnevnom govoru?
- Apsolutno, svi članovi ekipe koriste onu: "A đe si ti, mačko mala". Mnoge replike koristimo, ali ova je postala standard.

Aleksandar Đorđević, trener Košarkaške reprezentacije Srbije, u jednom intervjuu izjavio je da je film "Mali Budo" doprineo raspoloženju ekipe.
- Reprezentacija je pred pripreme imala specijalnu projekciju filma, pre svih, a igrači su na Prvenstvu prepričavali replike iz filma. Izuzetno mi je drago zbog toga i srećan sam što smo doprineli atmosferi u njihovom timu.

Kakav je izazov za vas bila saradnja sa Sergejom Trifunovićem?

- Njega treba umeti pratiti. Sergej funkcioniše na bržoj frekvenciji od svih nas, ali je kao partner veoma pouzdan. Divno je sarađivati sa njim i kada se ukačite na odgovarajućem nivou, to funkcioniše odlično.

Koju ulogu u karijeri priželjkujete?
- Voleo bih da igram Spajdermena, to mi je oduvek bila želja. Šalu na stranu, ne postoji neka konkretna uloga, jednostavno voleo bih da igram što različitije uloge, da se ne ukalupim. Ova uloga mi je u tome dosta pomogla.

Odlazite li često u rodno Cetinje?
- Praktično živim na relaciji Srbija - Crna Gora, što mi izuzetno prija. U zavisnosti od posla, ostajem ovde ili duže boravim dole. Trudim se da što više putujem po Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i regionu. Ima predivnih predela koje vredi videti. Volim prirodu i pecanje, pa idemo na različita mesta, uživam i u ribolovu, koji obožavam.

Gotovo nikada ne pričate o privatnom životu. Zbog čega?

- Upravo zato što je reč o privatnom životu, a smatram da privatne stvari nisu za novine i za javnost. Ne želim da "estradizujem" sebe i svoju profesiju i ne želim da se bez razloga pojavljujem u medijima. Kada uradim novu predstavu ili snimim film, to smatram dobrim razlogom da se pojavim i kažem nešto o tome, a porodicu želim da zadržim za sebe.

Kada ste izabrali životni poziv, da li ste razmišljali o tom aspektu interesovanja javnosti?
- Niko ne razmišlja o tome, jer ako u startu tako razmišljaš, to je pogrešno. Nisam ja došao da snimam filmove i da se bavim glumom "jer sam hteo da budem na televizor" i po svaku cenu u medijima. Svi mi koji se bavimo umetnošću imamo ideju zbog čega želimo to da radimo. Dok si mlad, ne znaš mnogo, dopadne ti se ideja, ali nisi svestan šta to zapravo znači. Na fakultetu saznaš i zavoliš celu tu stvar. Rodi se prava ljubav.

Zbog čega ste izabrali glumu?
- Zbog jedne devojčice. Glumio sam u nekoj školskoj predstavi i svidela mi se atmosfera koja te uvuče u sebe, paralelni život koji se dešava uživo. Zato sam odlučio da pokušam da se time bavim, a kasnije sam shvatio koliko je bavljenje glumom slojevito. I dan danas mi se slažu fine emocije o ovoj profesiji.

Intervju: Deana Đukić, Life Content

Foto: Boško Karanović, Life Content