Odri Hepbern: Godišnjica smrti jedne od najlepših žena u istoriji || Hello Magazin!

Sutra se navršava 20 godina od smrti Odri Hepbern, Holi Golajtli iz kultnog filma "Doručak kod Tifanija", kojoj je tokom izuzetne glumačke karijere uspelo da osvoji brojne najbitnije glumačke nagrade, kao što su Oskar, Gremi, Emi i Toni, čime se ukupno može pohvaliti još samo osam glumaca.
Američki filmski institut 1999. godine proglasio je Odri Hepbern trećom najvećom zvezdom svih vremena, posle Ketrin Hepbern i Bet Dejvis. Oskara je dobila za ulogu u filmu "Praznik u Rimu", reditelja Vilijema Vajlera, snimljen 1953. godine.
Koliku popularnost Odri Hepbern, koju mnogi smatraju i najlepšom ženom 20. veka, ima i dalje, svedoči to što je na aukciji u Berlinu komplet poštanskih maraka sa njenim likom prodat za 430.000 evra. Nekoliko godina ranije, samo jedna poštanska marka je postigla cenu od 50.000 dolara.
Ime Odri Hepbern ne silazi sa lista naj glumica i najlepših žena, modni stručnjaci, kako se to neukusno kaže, po pravilu je ističu kao modnu ikonu. Tako je čipkana zvonasta haljina bez rukava, u kojoj je bila u trenutku dodele Oskara, ali i igrala u filmu "Praznik u Rimu", prodata nedavno na aukciji za više stotina hiljada dolara.
Za Oskara je bila nominovana još nekoliko puta, između ostalog i za ulogu u filmu "Doručak kod Tifanija", iz 1961. godine, po kojoj je najviše upamćena, ali tada i po filmskom "debiju" naočara poznatih kao "avijatičarke".
Ljudi iz sveta filma koji su je poznavali pripisuju joj kao posebnu osobinu veliku skromnosti i nesebičnost. U dva navrata bila dečji ambasador UN.
Formalno udavala se dva puta, ali su joj tabloidi pripisivali razne vanbračne veze, između ostalog, navodno i sa američkim predsednikom Džonom Kenedijem.
Odri Hepbern rođena je 4. maja 1929. u Briselu, majka joj je bila baronesa. Pravo ime bilo je Odri Ketlin Raston. U detinjstvu, školovala se u privatnim internatskim školama u Engleskoj i Holandiji. Tokom okupacije Holandije pomagala je tamošnji pokret otpora.
Po završetku rata u Engleskoj je nastavila da pohađa časove plesa, u poznatoj "Meri Lambert" baletskoj školi, ali su joj profesori savetovali da je napusti, jer je bila previše visoka za balet. Radila je kao horistkinja i dobijala manje uloge u filmovima.
Do sredine pedesetih godina prošlog veka snimila je, pored filma "Praznik u Rimu", još nekoliko filmova, uglavnom, romantičnih komedija. Smatra se da je tek "Priča o kaluđerici" iz 1959. bio film koji je dokazao njene glumačke sposobnosti i van žanra romantičnih komedija, a za ulogu je ponovo bila nominovana za Oskara.
Krajem osamdesetih kada je već drugi put postala ambasador dobre volje UNICEF-a, putovala je svetom ukazujući na stanje u kome deca žive, posebno u Etiopiji, Sudanu, Bangladešu...
Pred kraj 1992. snimila je spot kojim je promovisala, kako je tada pisano, neophodnost primirja u Sarajevu. Smatra se da je to bilo njeno poslednje pojavljivanje u javnosti. Otuda je jedan konvoj pod njenim okriljem, u novembru 1992, uz peripetije, noseći odeću i hranu za decu, dospeo u ratom zahvaćenu BiH.
Preminula je dva meseca docnije, 20. januara 1993. u Švajcarskoj, u varošici Tolokenaz na Ženevskom jezeru, gde je i sahranjena, a to mestašce postalo je vremenom stecište njenih mnogobrojnih poštovalaca.