Izbegnite prehladu usred leta || Hello Magazin!

Leto, sunce i tropske temperature nisu garancija da se nećete prehladiti i suočiti s kijavicom ili iscrpljujućim kašljem.

Kada se govori o prehladi, obično se misli na zdravstveni problem koji se javlja isključivo u zimskom periodu. Nažalost, kašalj, kijavica i malaksalost mogu vas zakačiti i tokom vrelih letnjih meseci.

- Letnje prehlade su daleko češće nego što možemo i da pretpostavimo. Simptomi se ne razlikuju mnogo od onih koji nas zadese zimi. Kijavica, nos pun sekreta, bolovi u grlu, kašalj, temperatura, glavobolja, slabost i malaksalost obično traju od četiri do sedam dana - objašnjava dr Bojana Božović, lekar opšte medicine.

Zaobići komplikacije

Problem i komplikacije nastaju onda kada oboleli, u želji da se što pre oporavi, nastavi s redovnim fizičkim aktivnostima u periodu velikih vrućina.

- Umesto da se obuzdaju i odleže kod kuće uz odgovarajuću ishranu (supe, čajevi, vitamini) mnogi izlaze napolje i na taj način dodatno izlažu organizam stresu. To nikako ne pomaže imunom sistemu u borbi protiv virusa. Takvo ponašanje nas može dovesti do dehidracije i samo pogoršati opšte stanje - kaže dr Božović.

Suva odeća u rezervi

Ako spadate u one koji se bore sa prekomernim znojenjem, obavezno sa sobom ponesite rezervnu odeću da se presvučete. Iako je znojenje dobro i pomaže u regulaciji temperature tela, mokra odeća previše hladi organizam, tvrde stručnjaci. Naročito se preporučuje funkcionalna odeća napravljena od poliestera ili polipropilena. Takvi materijali znoj odvode od kože i tako ga isparavaju van odeće. Pamuk, s druge strane, zadržava vlagu i lepi se za telo kao hladan sloj znoja, smanjujući temperaturu kože do 10 stepeni.

Na udaru klima-uređaja

Ukoliko radite u klimatizovanim prostorijama podložniji ste prehladama, bolovima u vratnom i lumbalnom delu kičme, zglobovima... Ako nemate izbora i morate da boravite u takvom ambijentu preporuka je da barem povedete računa o razlici između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha (nikako ne sme biti veća od sedam stepeni).

- Moram da naglasim da u slučaju kada sa spoljašnjih 37 stepeni uđete u prostoriju u kojoj je 22-23 stepena, prehlada je gotovo neizbežna. Zato savetujem da dvadesetak minuta pre nego što izađete iz klimatizovane prostorije, vreme provedete u ambijentu u kojem je nema i tako organizam prilagodite izlasku. Otprilike toliko treba telu da se adaptira na situaciju koja ga čeka napolju i pomaže mu da ne doživi temperaturni šok - naglašava dr Božović.

Zatvori prozor u vožnji

Promaju od otvorenih prozora na kolima mnogi potcenjuju, naročito tokom vrelih dana. Promaja može lako da ohladi sluzokožu. Zbog toga bi trebalo da se zaštitite odećom ako želite da osetite povetarac - pogotovo ukoliko vozite kabriolet. Klimu u automobilu nemojte podešavati na prenisku temperaturu da vam se telo ne bi ohladilo. Zakloni za sunce mogu pomoći vašem četvorotočkašu kada je parkiran. Kada ih prethodno postavite na prozore, nude prijatan hlad unutra.

Skratite uživanje u vodi

Nije preporučljiv dug boravak u hladnim jezerima ili bazenima. Uskakanje u hladnu vodu tokom vrelog dana je privlačno, ali morate biti oprezni. Telo se lako može ohladiti i tako postati ranjivo na viruse prehlade. Zato se obavezno dobro osušite posle kupanja. Možete se zaštiti presvlačenjem odmah nakon što ste izašli iz vode. Tako se organizam neće ohladiti. Za ljude koji ne mogu da izađu iz vode, majica od neoprena je dobra investicija. Taj materijal se koristi u izradi odela za ronjenje i poseduje izuzetne osobine vodene i toplotne izolacije, zahvaljujući malim mehurićima gasa koji su ravnomerno raspoređeni u tkanini.

Leglo bakterija

Bez klima-uređaja, tokom letnje žege, život je postao gotovo nezamisliv. Stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan u svakodnevnom korišćenju klima-uređaja. Ukoliko se filteri redovno ne održavaju i ne čiste bar jednom mesečno, klime mogu biti idealno mesto za razmnožavanje miliona bakterija, uzročnika različitih bolesti (prehlada, upala sinusa, ozbiljni disajni problemi, upala pluća).

Preventivne mere:

- ishrana bogata voćem i povrćem
- povećan unos tečnosti
- ne piti alkohol, ne jesti masnu i začinjenu hranu
- redovno čišćenje filtera klima-uređaja
- ne provoditi previše vremena u hladnoj vodi (more, reke, jezera, bazeni)
- u slučaju preznojavanja, presvući se u suvu odeću
- izbegavati vožnju sa otvorenim prozorom
- redovna higijena ruku (vlažne maramice, antibakterijski gel)

Izvor: kodren.com