Šaban Šaulić: Bio sam boem, ali više nisam || Hello Magazin!

Šaban Šaulić (62) uživa u Krčedinu - samuje, peca i pevuši za svoju dušu. Kako kaže, da može, ostao bi u Krčedinu daleko od gradske vreve, gužvi, tezgi, veselja, svega. Ali, što je njemu manje do pevanja i jurcanja, to ga više zovu na tezge. "Dok se većina mojih kolega letos odmarala, ja sam jurio sa tezge na tezgu. Da sam se ja pitao, samo bih uživao u Krčedinu. Ali, moja žena i menadžeri koji ugovaraju moje nastupe, nisu mirovali. Zakazivali su mi nastup za nastupom. Lepo sam ih molio da me malo ostave na miru da se odmorim, ali oni kažu - šta će kad me ljudi traže. Tako sam se letos naradio kako davno nisam, zato sada odlažem povratak iz Krčedina u Beograd koliko god mogu", iskren je Šaulić.

Da li su Brena i Saša Popović došli da vas vrate?
- Ne mogu da verujem da se već pročulo da su bili kod mene na ribljoj čorbi! Čujem od njih da ovi njihovi klinci, Zvezde Granda uveliko pevaju moju pesmu 'Žal', koja je očigledno zaživela kod publike. Kad se vratim u Beograd, moraću odmah da uđem u studio i snimim još nekoliko pesama. To ne mogu da izbegnem. Svi me teraju, a i sam znam da bi to bilo dobro. Sve što mogu, ja odlažem. Ali, za desetak dana, moja ćerka Sanela treba da se porodi. U našu porodicu stiže devojčica i ako ništa drugo, to će me naterati da dođem kući.

Kažete da ste se letos namučili, ali ste sigurno i dobro zaradili...?

- Ja o parama uopšte ne razmišljam, niti umem sa njima. Da nije moje Goce, ništa ne bih imao! Doduše, meni ništa ni ne treba. Samo čamac, pecaljke, malo džeparca... Ono što imam sa svima bih podelio. Takva je moja keva bila. Kad nešto ima, pozove celi komšiluk, pa podeli sa svima. Nikada nisam naučio da planiram, da raspoređujem novac da mislim na sutra.

Kako birate gde ćete pevati?
- Nekad je bilo lako birati jer je stizao novac od autorskih prava. Sad više nije vreme da se mnogo bira. Recimo, ne pevam na splavovima ni po koju cenu! Pevao sam jednom, kod prijatelja, ali više neću. Svašta se dešava na tim splavovima. Pravi se haos, stradaju nedužni. U današnje vreme više nigde nije bezbedno, posebno na splavovima. Uvek strepim kad moja deca odu u provod na takvo mesto. Znam da imaju sjajno društvo, ali nije mi svejedno. U ovom vremenu ludilu, oružja i opijata, čovek mora da strahuje.

Bili ste veliki boem. Da li je neko vama nudio drogu?
- Bio sam boem, ali više nisam. Bar ne u onom nekadašnjem smislu. Imalo je gde da se pije, imalo je sa kim da se pije. Sad, kad se svi foliraju i glume ludilo, mene je prošla volja da se sa ljudima družim kao nekad, da pijem kao nekad. Sve ono staro, izvorno, kao da je potpuno uništeno. Fenseraj i lažni glamur na sve strane, a ja to ne volim. A što se tiče droge, pa bilo je ponuda da se "povuče crta". Nudili su mi u Holandiji sve i svašta, tamo je droga dostupna na svakom ćošku. Ali, ja se toga užasavam.

Da li ste skoro čuli dobru pesmu koja vam je privukla pažnju?

- Iskren da budem - nisam, a i izbegavam da slušam muziku. Ne mogu da se setim, a i kad čujem nešto, samo se iznerviram. Nema tu šta da se čuje. Udara u mozak, kao da hoće da ga rasturi! Samo zaključim da bih poludeo da to moram da slušam. Ponekad mi zapadne za uho neki besmislen tekst od kojeg mi se život smuči. Prostakluci, besmislice, tuga jedna. Kakve su to pesme kad u njima nema emocija, kad uz njih ne može čaša da se razbije? Ma zgrožen sam tim novim, nazovi modernim muzičkim varijantama - kaže Šaulić.

Izvor: vesti-online
Foto IVAN VUČIĆEVIĆ copyrighted, Life Content