Nikola Đuričko: Moji dani sa Anđelinom Džoli i Bredom Pitom || Hello Magazin!

Glumac Nikola Đuričko vratio se nedavno iz Budimpešte gde je briljirao na snimanju filma Untitled Love Story, slavne glumice Anđeline Džoli čiji je ovo rediteljski debi. Osmonedeljni boravak u mađarskoj prestonici ulepšavali su mi njegovi najmiliji, supruga Ljiljana, ćerka Nađa (6) i sin Đorđe(1,5) s kojima je provodio slobodno vreme. Prenosimo vam deo intervjua koji je glumac dao za magazin Story.

Kakva je vaša uloga u Andželininom filmu?
- Igram dobrog drugara glavnog junaka, pozitivan sam lik, vozim kamion i imam familiju. Ima raznih strana u tom ratu, a ja sam jedan od dobrih momaka koji na kraju gine.

Mnogo se prašine diglo oko scenarija, jeste li se dvoumili oko prihvatanja uloge?

- Kada vam ponude da glumite u filmu koji režira Anđelina Džoli i u kom je direktor fotografije neko ko je prethodno radio sa Klintom Istvudom, tu nema mnogo razmišljanja. To je moj posao, moja je težnja da igram u vrhunskim filmovima snimanim u najboljoj svetskoj produkciji. Ja sam glumac i ne bavim se politikom. S druge strane, film nije ni antisrpski i ta priča potekla je od strane onog koji nije dobio posao na ovom projektu.

Dakle srž radnje čini ljubavna priča?
- Da, rat je samo scenografija koja označava nesrećne okolnosti pod kojima se desila ta ljubavna priča. Anđelina je pisala taj scenario i nju zanima ta tema o okolnostima pod kojima jedna ljubav pokušava da se rodi. Ona na to ima puno pravo i nije neupućena u temu ratnih zbivanja na prostoru BiH jer je kao ambasador dobre volje UN-a, posećivala brojna sirotišta na tom području. Pričala je sa svim nekada zaraćenim stranama, a zlikovci su i sa naše i sa drugih strana. Anđelina nije pala sa duda, zna o čemu govori u filmu i prašina koja se oko filma diže skrenuta je sa prave teme. To što smo mi filmski radnici skrajnuti zbog toga što neko tamo nije uspeo s njom da se dogovori, prava je tema o kojoj se ne govori. Zbog toga je film morao da se snima u Budimpešti, iako mi imamo dosta iskusnih filmskih radnika, glumaca i grad koji bi mogao da ugosti obimnu ekipu. Žao mi je i što je Sarajevo propustilo tu priliku, takođe iz politikantskih razloga i zakulisnih radnji. Film ne može da bude anti, već samo dobro ili loše napisan ili režiran. Za mene je antisrpski čin bombardovanje jednog grada ili ubijanje ljudi iz snajperske puške.

Jeste li se privatno družili s Andželinom?
- Da, jer su to ljudi kao i svi ostali. Cela internacionalna ekipa bila je vrlo zanimljiva i bilo je lepo s njima pričati pre svega o poslu, ali uglavnom smo radili i umorni odlazili na počinak.

Kakav ste utisak stekli o Bredu Pitu?

- On je divan glumac i vrlo spontan i opušten čovek. Zanimalo me je otkud on u filmu Dvanaest majmuna Terija Gilijama. Bred je vrlo otvoren da odgovori na svako pitanje i po mom mišljenju možda i previše ljubazan. I on i Anđelina su vrlo opušteni i to je ono što umiruje. Videti da je neka svetska zvezda toliko normalna, zanimljiva je stvar. Oboje osećaju empatiju i imaju razumevanja za druge i mislim da su svesni svoje popularnosti i zvezdanog statusa koje koriste za humane stvari.

Bred je 1988. igrao u filmu Božidara Nikolića. Seća li se Beograda?
- Pričali smo o tome i seća se Beograda kroz maglu, kao i Milene Dravić koja mu je igrala mamu. Pričao mi je kako je dobio taj posao i da, kada je došao iz Amerike, nije znao šta će tačno igrati. Rekao mi je kako mu je na tom snimanju bila čudna atmosfera i da mu je Boža Nikolić bio čudan tip.
Izvor: Story