Rada Đurić: Plačem uvek iz duše, zato i radost ume i te kako da me rasplače

Rada Đurić je godinama prepoznatiljivo lice Javnog servisa koje na dnevnom nivou pozdravlja gledaoce svojim osmehom i pričom. Bila je, više nego ikada, raspoložena da sa nama razgovara o situaciji na RTS-u, svojim strahovima, ali i naslednicima i njihovom odrastanju.

Voditeljka priznaje da je imala ponudu da napusti dugogodišnje radno mesto, ali da to nije prihvatila.

- Prijaju mi svi trenuci koji donose osećaj korisnosti, ponosa (kada se nešto pomera nabolje), velikih pobeda malih ljudi, prepoznavanja sa onima koji prepoznaju vaš trud. Reči podrške, prilike da sretnete hrabre i neobične ljude, neka poznanstva, divna prijateljstva. Neki trenuci su dolazili spontano, za većinu je bilo potrebno izboriti se. Za velike borbe sam umorna, za male spremna. To bi bili ujedno i uslovi za prelazak na drugu frekvanciju. Sve drugo je matematika. Ali matematika nije sve. Baš zbog toga sam i odbila ponudu - kaže Rada koja je očigledno finanski imala dobru ponudu, ali sa koje frekvencije je stigla ta ponuda ne želi da otkriva.

Đurićeva kaže da rado prati rad svojih kolega.

- Pratim, naravno, i navijam. Znaju to oni i to je dovoljno.

Rada je nedavno izjavila da bi u novoj godini volela da bude stroži prema sebi.

- Čovek s godinama postaje pomalo komformista, manje srčan, ponekad i kalkuliše, odustaje, predaje se, ima neka često (ne)realna očekivanja. Neko to naziva mudrošću, moram priznati, često hvatam sebe da razmišljam na sličan način, a onda osetim da mi nešto fali, da me ta “mudrost“ ne čini zadovoljnom, zavirim u sebe (mada to više nije u trendu), i shvatim da mi nedostaje malo hrabrosti i srčanosti i da čovek prosto mora da živi u skladu sa sobom. Kako sebe da vratite na svoj put? Kao i u svemu drugom, reč je o disciplini, što dalje podrazumeva strogost i to onu najbolniju prema sebi. Zato sam sebi, ali i drugima poželela da u 2018. godini budem stroži prema sebi, ali i prema drugima.

Iako puno radi Đurićeva nalazi vremena da predahne i sumira život.

- Kako kad. Često i ne znate šta sve može da vas opusti. Zato je važno ne propuštati nijednu priliku. Sve što liči na beg od stvarnosti, sve to može biti trenutak opuštanja. Imam divne prijatelje i porodicu i umem to da cenim - kaže Rada čija ćerka završava fakultet u Americi dok joj je sin nedavno postao punoletan.

Ona ističe da kao svaka majka strepi od različitih stvari.

- Ne razlikujem se previše od drugih roditelja svoje generacije. Bojim se, naravno. Između ostalog, i zbog toga što sam ih učila svemu onome što se baš i ne uklapa u vrednosti koje se trenutno nameću. Ali sam i od onih koji se ne plaše onoga što dolazi. Ako sam uspela da ih naučim da razlikuju dobro od zla, onda se manje brinem i za njihovu budućnost. Volela bih da budu slobodni ljudi. Sloboda, između ostalog, podrazumeva i mogućnost izbora. Želim im da naprave više pravih nego pogrešnih izbora i da uhvate i prepoznaju sve srećne trenutke i umeju da u njima maksimalno uživaju.

Radu uvek viđamo nasmejanu, pa nas je zanimalo kada je tužna i rasplakana.

- Vedre sam prirode, zato sam nasmejana, mada umem da se smejem i iz inata. Kada plačem, plačem uvek iz duše, zato i radost ume i te kako da me rasplače. Umem da saosećam sa ljudima. Lako se nađem u tuđoj nesreći i iskreno se radujem tuđoj sreći, i to iz čisto sebičnih razloga (tako se lično bolje osećam). Učim da život, koji mi je dat, živim, a ne da ga posmatram sa strane. Nije lako, ali vredi.