Josipa Lisac: Užasno je teško uspeti, što si stariji, što idu godine i vreme, sve je teže i teže

Josipa Lisac je najnagrađivanija izvođačica na domaćoj sceni. Dobila je čak 18 statua Porina, a zadnju na ovogodišnjoj dodeli održanoj u Splitu pre nekoliko dana.

Vole je stari, a u srcima je i mlađe publike i mladih muzičara, onih koji su tek na početku svoje karijere. Neretko ističe kako je upravo mladi ljudi nadahnjuju i kako voli da oseti njihov duh pa bez problema pristaje na saradnju s mladim muzičarima.

- Nove generacije trebaju da se pojavljuju, ne može to da stane. U krajnjoj liniji to pokazuje moja saradnja s Chui bendom, a oni su trideset godina mlađi od mene. Za njih nisam znala pre godinu i po kad smo krenuli sa saradnjom, ali sam saznala. Sviraju svetsku muziku. Na Porinu je bilo izuzetno mnogo ljudi koji imaju nekakva nova, sveža muzička razmišljanja, što su i pokazali. Nagrada Porin objedinjuje široku lepezu muzike, što je potrebno. Moraju dolaziti novi. Mi se inspirišemo jedni drugima. Mlađi svet dolazi sa svežim, novim mentalnim sklopom i muzičkim pogledom na svet, a meni se to sviđa. Sve što ne znam, naučiću, saznaću - ispričala je neponovljiva umetnica za Net.hr.

Otkrila je ključ po kojem bira s kim će da radi.

- Naprosto me nazovu i pitaju sviđa li mi se nešto što mi nude. Znam kad mi se nešto sviđa i kad radim nešto s ljubavlju. Nema tu kalkulacija - sad će nešto biti hit i slično. Važno je da napraviš dobro. Često mi ljudi kažu da sam pre vremena, a to nije istina. Ja sam u vremenu, samo mnogo njih jako kasni. Neki su zakasnili, ja sam otišla napred, ali onda jednog dana zazvoni telefon nekih koji se nisu ni rodili kad sam počela da nastupam i koji me razumeju. Ne znam da li me je moja generacija shvatila, danas me možda bolje shvataju, ali oni koji imaju 30 manje mnogo me bolje razumeju - poručila je.

Osvrnula se i na muzičare koji danas manje pažnje pridaju vokalnim sposobnostima i pesmi, a više privlače svojim privatnim životom ili izgledom.

- Ostavićemo vremenu da se pokažu. Svaki uspeh, svaki aplauz mora biti zaslužen. Neko će reći - uspeti je lako, ali to nije istina, užasno je teško uspeti. Što si stariji, što idu godine i vreme, sve je teže i teže, ali to ćemo ostaviti njima, kako oni razmišljaju. Ostavljam sav prostor onima koji dolaze i tome koliko ozbiljno razmišljaju o sebi, o muici koju stvaraju, poštovanju prema sebi - kaže.

Ranije su muzičari imali više prostora na nacionalnim televizijama i tako su postali ono što jesu danas - isto tako, u vreme bivše države imali su mnogo veće tržište, ali nove generacije imaju sve blagodati novog doba. Prokomentarisala je i da li je danas teže ili lakše uspeti.

- Ako stvarno želiš da napraviš nešto dobro, uvek je teško. I pre i sada. Sad imaš jako puno informacija, ali u tome leži i zamka. Kad sam imala 17 ili 18 godina, morala sam teško da dolazim do snimaka, a kad sam poželela svoj album i da to napravi Karlo Metikoš, to je bilo jezivo teško. Danas ti se čini da nešto pritisneš i dobiješ informaciju, ali u tome je ta zamka. Ipak moraš da radiš na sebi, zaintrigiraš, zavedeš ljude i uvek ih iznova moraš osvajati. Kad god se popneš na scenu, ti publiku moraš da osvojiš. To je teško bilo i nekada i danas. Nije lako biti svoj i stati pred publiku, ali ako vam ljudi poveruju, s njima delite radost umetničkog stvaranja, a to nije malo - istakla je.