Jelena Tomašević: Odrasla sam u Kragujevcu u kući sa dvorištem, a takvo detinjstvo ima svoje čari

Brak Jelene Tomašević i Ivana Bosiljčića je sinonim za skladnost, a pevačica otkriva da je tajna u rešavanju problema razgovorom.

Kako će Ivan u nastavku serije "Urgentni centar" imati ljubavnicu, koleginicu Ljubinku Klarić, pitali su Jelenu kako gleda na ljubavne scene svog supruga.

- To je njegov posao i ja sam to od početka prihvatila. Kao što ja imam Ivanovu bezrezervnu podršku da radim svoj posao najbolje što mogu, tako i on ima moju - kaže Jelena.

Od kada su postali roditelji devojčice, Nina je centar njihovih života. Trude se da svojoj mezimici priušte bezbrižno detinjstvo, potkovano lepim vaspitanjem sa puno manira i poštovanja. Njena mezimica je po prirodi stidljiva, ali se Jelena nada da će je to proći.

- Stidljivost je kod sve dece faza odrastanja i bitno je da je prolazna. Svi smo mi u nekom periodu života bili stidljivi, neko kao dete, neko u pubertetu, bitno je da kad odrastemo da se oslobodimo stidljivosti i da prezentujemo svoje talente bez ikakvih stega, na najbolji mogući način - kaže pevačica koja važi za staloženu damu pozitivnog duha.

- Oduvek sam bila pozitivnog duha. Trudim se da se ne stresiram za svaku glupost. Strpljenje se vežba (smeh). Otkad sam se porodila, prioriteti su mi se promenili, ne tangiraju me trivijalne stvari, okružena sam pozitivnim ljudima i pronalazim sreću u svakodnevnim sitnicama. Ako se desi da imam neki problem, istog trenutka vrlo jasno i argumentovano razrešim situaciju razgovorom, tako se problem ne umnožava. Dobra komunikacija je najbitnija u svim odnosima - smatra Jelena.

Iako je nedavno imala nastup u Sarajevu u Domu mladih, nju sada očekuju nastupi u rodnom Kragujevcu kao i koncerti sa gudačima Svetog Đorđa u Braunšvajgu u Nemačkoj, Banja Luci, Skoplju, Ljubljani, Beču...Međutim, prvomajske praznike proslaviće kako dolikuje.

- Dok sam živela u Kragujevcu uvek sam nastupala sa KUD-om Abrašević i pevačkom grupom "Smilje" za prvomajski uranak, tako da mi je sećanje na 1. maj ustajanje u zoru. Međutim, društvo je uvek bilo odlično pa nam je to bio i dobar provod. Poslednjih godina Ivan, Nina i ja iskoristimo prvomajski praznik, koji se obično produži na nekoliko dana, da obiđemo naše roditelje i da budemo svi zajedno - kaže Jelena, koju, iako to ne očekujemo, možemo sresti u kafani.

- Ponekad izađem sa svojim društvom u Skadarliju i uvek je tu neka dobra muzika "na uvce", a ja obavezno po želji svojih prijatelja zapevam neku dobru staru narodnu pesmu: "A što ćemo ljubav kriti", "Zagrli me ti i oprosti mi", "Mito bekrijo", "Ciganine ti što sviraš". Ljudi koji se tu zadese budu prijatno iznenađeni - kroz osmeh kaže Tomaševićeva.

Mnogi poznati nekoliko godina unazad, gradsku vrevu menjaju za selo, a o tome sanja i pevačica koja sa porodicom živi u "krugu dvojke" srpske prestonice.

- Ja sam odrasla u Kragujevcu u kući sa dvorištem i zaista takvo detinjstvo ima svoje čari. Imala sam kucu, macu, zeku, po ceo dan bih se igrala sa bratom i decom na ulici i u dvorištu, ulazili bi u kuću samo da ručamo i vraćali se na igranje u dvorište. Volela bih da i Nina ima takvu slobodu odrastanja u Beogradu, doduše ona je često u Kragujevcu kod mojih roditelja i na Zlataru sa Ivanovim roditeljima, tako da nadomesti za sve ovo vreme u gradu. Bilo bi divno da imamo neku vikendicu na obodu grada, ali ima vremena - kaže pevačica.