Miloš Degenek: U šorcevima čekaš Božić i našu novu godinu, skroz drugačije od zavičaja i rodne grude

Miloš Degenek desetu godinu zaredom neće proslaviti Božić sa svojom porodicom, ocem Dušanom, majkom Nadom i bratom Đorđem. Surovi život profesionalnog fudbalera odvojio ga je od porodice još kada je bio dečak.

Badnji dan i Božić Miloš će dočekati kao reprezentativac Australije na Azijskom kupu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, daleko od kuće u Aranđelovcu gde sada živi njegova porodica.

Dugi niz godina živiš u Australiji. Kako Srbi tamo proslavljaju Božić?

- Po našim običajima, nema tu razlike. Božić je porodični praznik, okupimo se mi najbliži. Meni to mnogo znači, posebno što ne mogu da uživam sa porodicom, dugi niz godina - počeo je za Kurir Božićnu priču Miloš Degenek.

Kako ti proslavljaš Božić s obzirom da si profesionalni fudbaler?

- Teško mi je bilo kad sam otišao od kuće. Poslednjih deset godina, samo jedan Božić sam proslavio sa svojima. Sve ostalo, bio sam sam. I ove 2019. biću sam. Sa reprezentacijom Australije igraću na Azijskom kupu i tako ću proslaviti Božić. A, posle i Srpsku novu godinu. Opet sam.

Da li ti je žao zbog toga?

- Sigurno mi je žao što neću biti sa porodicom. Opet, sa druge strane, posao fudbalera volim. Biću sa svojom reprezentacijom na velikom takmičenju, tako da se radujem svemu što me tamo čeka. I Božić će biti lep. Eto, na Badnji dan igramo prvu utakmicu na Azijskom kupu protiv Jordana. Nadam se pobedi. Za Božić ću biti slobodan, a onda slede okršaji sa Palestinom i Sirijom. Verujem u prolaz grupe i da što dalje doguramo.

Kako deluje na tebe što se Božić u Australiji čeka u leto, u majici kratkih rukava?

- Najteže je okrenuti prase, jer bude mnogo toplo. (smeh) Bude i više od 40 stepeni. Ali, bude lepo i neobično. U šorcevima čekaš Božić i našu novu godinu, skroz drugačije od zavičaja i rodne grude. Ali, nije to prava Božićna atmosfera. Ja ipak više volim kad je zima i kad ima snega.

Kako je slaviti Božić u Japanu? Tamo si igrao prošle sezone.

- Nije lako. Tamo nisam mogao da okrenem prase ili jagnje. Drugačija je to kultura. Opet, mogao sam da postim bez problema. Tamo je riba glavno jelo, ljudi uživaju u sušiju. I tada sam bio po hotelima, pripremama, igrao utakmice... Ali, držao sam se svojih običaja.

Roditelji su ti ovde u Srbiji. Hoće li ti poslati neku fotografiju kako bi makar doživeo delić božićne atmosfere?

- Naravno! Ništa bez toga. Uvek mi pošalju slike ili video, kako su dočekali Božić. Tome se silno obradujem, jer sam daleko od kuće.