Poetika bola Jelene Karleuše: "Nemoj da stojiš na mom grobu i da plačeš"

Sa nekim gubicima ne možemo da pomirimo i neke rane ne možemo da prebolimo, ma koliko se trudili. Iako vreme pomaze da je prihvatimo, tuga za voljenima nas uvek prati. Tako se i Jelena Karleuša teško miri sa odlaskom majke Divne, koja je preminula početkom marta.

Iako se vratila poslovnim obavezama, tuga je ne prolazi, a često je iskazuje svojim objavama na Instagramu. Sada je to učinula kroz dirljive stihove pesme “Nemoj stajati na mom grobu i oplakivati me”Meri Elizabet Fri.

Mi ne umiremo

Nemoj da stojiš na mom grobu i da plačeš;
Ja nisam tamo. Ja ne spavam.
Ja sam hiljadu vetrova koji duvaju.
Ja sam dijamant koji svetluca na snegu.
Ja sam sunčeva svetlost na zrelom žitu.
Ja sam nežna jesenja kiša.

Kad se probudiš u jutarnjoj tišini,
Ja brzo uzdižem nalet
Od tihih ptica u kružnom letu.
Ja sam kao mekane zvezde što sijaju u noći
Nemoj da stojiš na mom grobu i da plačeš;
Ja nisam tamo. Ja nisam umrla.