Emir Kusturica: Naši životi su puni Šekspirovih zapleta

Drugi Jesenji pozorišni festival, pod sloganom “Kao da živimo u međuvremenu” počeo je u Drvengradu izvođenjem prve predstave u takmičarskom programu, nastale u produkciji Fakulteta dramskih i filmskih umetnosti Sinergija.

“Život u međuvremenu” na Mećavniku: Počinje Jesenji pozorišni festival

Osnivač festivala Emir Kusturica kaže da se genijalna misao (Kao da živimo u međuvremenu) akademika Matije Bećkovića može odnositi na svako vreme.

-Mi živimo u vremenu koje nije naklonjeno, kao manje -više i sva vremena u poslednjih 200 godina, ali nas utoliko više obavezuje da se bavimo onim što nas boli. Produbljujući ideju naše građanske umetnosti, mi zapravo hvatamo korak s tim vremenom, rekao je Kusturica Tanjugu.

On ističe da umetnost nije u krizi.

-Umetnost je samo u fazi u kojoj se ponavlja ona priča iz baroka kada je svaka od tih formi koje mi projektujemo zapravo ostaje zabeležena i da je samo veća mogućnost opstanka artefakata nego što je bila pre. Neko može da napravi film koji nema u bioskopu dva gledalaca, ali ako je dobar, on će na Jutjubu ili u bilo kojoj elektronskoj formi da proživi duži život nego što je čovek pretpostavio, primetio je proslavljeni reditelj.

Utoliko je važnije, kaže Kusturica, da se ne gubi ideja o sebi i da se odgovori na osnovana pitanja bilo na postmoderan način, bilo na klasičan.

-Naši životi su puni zapleta. Svakodnevni novinski izveštaji nam pred nos donose najjače moguće Šekspirove zaplete, kriminalne i zamislite da neko sutra u jednom od tabloida ispriča priču 'Zločina i kazne'. Bila bi to najnormalnija stvar. Samo treba da je prepoznamo i da snagom svoje želje i formalnim darom, to uobličimo, rekao je on.

Jesenji pozorišni festival, kao i filmski "Kustendorf" i muzički "Boljšoj", posvećeni su studentima i mladsim autorima koji u interakciji sa afirmisanim stvaraocima uče i u Drvengradu prave svoje prve korake ka profesionalnoj sceni, a Kusturica kaže da je to najveće zadovoljstvo koje postoji.

-Tu je ideja o kontinuitetu, da ono što sam radio ja, što je radio Dušan Kovačević, što su radili moji prijatelji, došlo je vreme da u toj maratonskoj trci sa štafetom, da se polako trči pored onih koji tu štafetu preuzimaju i vrlo je važno da imaju svoje mesto koje nije neprijateljsko i koje nema karakteristiku tržišta, koje je opet postalo sve i svja u ovom vremenu. Postoji ovaj prostor i još neki prostori u Srbiji gde mladi ljudi mogu lakše da iskorače i dođu do svog prvog izraza, rekao je on.