Dragan Mićanović: Procep je nešto potpuno novo za našu kinematografiju || Hello Magazin!

Glumačka posebnost Dragana Mićanovića, jednako uzbudljiva u pozorištu i na filmu, uvek može da fascinira publiku.

I kad igra sa svetskim zvezdama, Rajfom Fajnsom, Džerardom Batlerom, Vanesom Redgrejv, Entonijem Hopkinsom, Frankom Nerom, on ostaje "glumački aristokrata", kao što je to i ovde.

Dve poslednje premijere Mićanović je imao na ovogodišnjem Festu - u trileru "Novajlija" Keja Berija, i u "Procepu" Dejana Zečevića. Prvi srpski naučnofantastični film 28. aprila ušao je u bioskope.

- "Procep" je nešto novo za našu kinematografiju. Neki mladi ljudi puni entuzijazma pokušavaju da proguraju koncept žanrovskog filma koji ovde nije uobičajen, a ja volim da učestvujem kada se nešto novo istražuje - kaže Mićanović.

Da li je ovaj žanr ipak vrsta glumačke relaksacije za vas?

- Svaki film je avantura za sebe, a kad se prave žanrovski filmovi sa dosta akcije, meni je to uzbudljivo. Sada imam premijeru turskog filma "Madži" reditelja Hasana Karacadaga, koji sam snimao u Istanbulu. To je bajkovita, naučnofantastična priča sa Majklom Medsenom i Stivenom Boldvinom u glavnim ulogama. Igram jedan od značajnijih likova, i uopšte ne ličim na sebe. Imam scenu u kojoj iz mog tela izlazi šejtan potpuno sumanutog izgleda.

Šta je odlučujuće da biste prihvatili neku ulogu?

- Tekst. To važi za film, posebno za pozorište. S vremena na vreme naiđe period kada se zasitim preteranog broja predstava koje moram da držim u glavi. A uglavnom su to glavne uloge. Trenutno, u mojoj glavi borave Porcija iz "Mletačkog trgovca", Tartif, Don Žuan, Aleksa Žunić iz "Sumnjivog lica", Fortunato iz "Ribarskih svađa", uobraženi bolesnik Argan. To je dosta i već malo opterećuje, i zato ima više faktora koji utiču na to da li ću prihvatiti neku ulogu. Reditelj, pre svega, mora da me ubedi zašto radimo tu predstavu, i zašto baš danas treba da igram tu ulogu.

Kako danas vidite domaći film?

- Nisam uspeo da odgledam sve filmove koji su izašli ove godine, ali verujem da će se pojaviti novi, mladi autori, koji će osvajati "zlatne palme", "zlatne lavove"... Vreme koje se pominje kao zlatno doba srpskog filma, kada su naši reditelji osvajali ovakve nagrade, ima raspon od pedeset godina. Pojaviće se sigurno neki novi Saša Petrović, Žilnik, Puriša Đorđević, Paskaljević, Kusturica... Imamo darovite reditelje, glumce, filmske radnike, a i u Filmskom centru Srbije pokrenule su se neke dobre stvari.