Nela Mihailović: Narodu je zanimljivo da gleda tuđu muku kroz humor || Hello Magazin!

Igrala je supruge, majke, nezavisne, jake dame, žene iz naroda. Kada je pogledate znate da je sposobna da odigra bilo šta što zamislite. Ona je vaspitana, odmerena, lepa, mudra. Verovatno zbog spoja svega navedenog Nelu Mihailović rado angažuju pozorišni, filmski i serijski autori.

Nela trenutno snima seriju “Santa Marija dela salute”, Zdravka Šotre, a gledamo je i na Prvom programu RTS, kao Živanu Ljutić, u reprizi serije “Stižu dolari”, Siniše Pavića. Sa Nelom su razgovarali u blizini njene zgrade, dok su joj obe ćerke vozile bicikle u okolini. U razgovoru za “Večernje novosti”, Nela je približila ulogu Sofije Dunđerski.

- Igram Lenkinu majku, suprugu Lazara Dunđerskog. Serija govori o beskrajno uzbudljivom životu Laze Kostića, o kom sam malo znala dok nisam pročitala scenario - priča poznata glumica. - Život mu je bio toliko uzbudljiv, da bi jedva stao u 40 epizoda. Ono što je najuzbudljivije su ta epoha i vreme, potpuno drugačije, različitih moralnih vrednosti. Neobičan je taj način života i postojanja, pre svega građanstva, kog mislim da danas nema. Tada su bogat svet ujedno činili i vrhunski intelektualci, Lenka je govorila tri ili četiri jezika, svirala klavir, bila u svakom smislu obrazovana, zbog čega mi se čini da je bila zanosna. Jeste bila lepa, ali ne toliko koliko je njena unutrašnja lepota bila velika. Retko se danas sreću takve devojke, sistem obrazovanja i vaspitanja je drugačiji. Nedostatak šireg obrazovanja problem je današnjice. Njena majka je bila takođe obrazovana žena koja je Lazaru rodila 11 dece, od kojih je samo četvoro preživelo.

Čime objašnjavate toliku popularnost serija koje se repriziraju?

- To je više pitanje za publiku, a RTS često reprizira stare serije. One nose neki kvalitet, a primećujem da ih mlade generacije rado gledaju. Siniša Pavić znao je da piše porodične serije koje su nas okupljale uveče oko televizora, imalo je to svojih draži. A fascinantno je i koliko on poznaje mentalitet ovog naroda. Ne stižem da pratim reprize, ne gledam čak ni sebe, ali čujem da ljudi komentarišu kako se ništa nije promenilo od kada su snimani “Dolari” do sada. Rađeni su pre 13 godina, a kao da su sad pisani. To je tuga naša i žao mi je što je tako, ali ljudi se uvek prepoznaju u ulogama. Takve serije su o običnom čoveku, trenutku u kom živimo. Narodu je zanimljivo da gleda tuđu muku kroz humor - to mu olakšava stvarnost u kojoj živi.

Kakva je današnja prosečna porodica?

- Uskraćena za bolji standard svakako. Male su plate a skup život, što ograničava običnog čoveka da malo slobodnije diše. Narod pokušava da preživi od dana do dana, ali se trudi da deci obezbedi što više i usadi im moralne vrednosti u glavu. To i ja činim, bez obzira na to što me često opovrgava stvarnost u kojoj živim i televizija koju gledam. Vrednosti današnjih mladih su zastrašujuće za mene, pa pokušavam da svojim ćerkama kroz vaspitanje pružim neki drugi model ponašanja odnosno ciljeve u životu.