Pravilo pet sekundi: Da li sme da se jede hrana koja padne na pod?

Sigurno ste čuli za pravilo "pet sekundi", po kom, ukoliko vam hrana ispadne na pod, u roku od nekoliko sekundi možete je pokupiti i bezbedno pojesti. Da li je zaista tako?

Ako se pitate da li se to pravilo zaista primenjuje i da li deluje zato što se nadate da ćete i dalje moći da pojedete hranu koja vam je ispala, ovo bi mogla biti loša vest za vas…

Osnovna pretpostavka pravila pet sekundi je da ako svoju hranu uzmete s poda pre nego što prođe pet sekundi, možete da je pojedete i neće vam biti ništa. Možda ljudi misle da je bakterijama na podu potrebno nekoliko sekundi da dođu do hrane, tako da ako ih pobedite u ovoj zamišljenoj trci, to je onda u redu.

Međutim, istraživači sa Rutgers univerziteta sproveli su test i otkrili da je ovo pravilo u naučnom smislu potpuno neutemeljeno – mada postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na to koliko se bakterija može vezati za određeni prehrambeni proizvod i koliko brzo se može preneti na površinu hrane.

Oni su testirali četiri različite vrste podloga (nerđajući čelik, keramičke pločice, drvo i tepih) sa četiri različite vrste hrane (lubenica, hleb, hleb i puter i gumene bombone) i uveli četiri različita vremena kontakta (manje od jedne sekunde, pet sekundi, 30 sekundi i 300 sekundi). U osnovi, hrana sa mnogo vlage, poput lubenice, skuplja mnogo više bakterija daleko bržim tempom od hrane sa manje vlage, poput gumenih bombona, piše citymagazine.rs.

Takođe, zanimljivo je da tepih ima najmanju brzinu prenošenja bakterija, dok najviše imaju pločice i nerđajući čelik. Zaključak je da je previše rizično jesti hranu koja vam je pala na pod, iako postoji mnoštvo promenljivih – uključujući koliko je hrana vlažna, koja vrsta hrane je u pitanju, koliko brzo je pokupite sa poda i koje bakterije zaista borave na podu.

Drugim rečima, zaboravite na pravilo pet sekundi i bacajte hranu koja vam ispadne.