Milica Dabović o ožiljcima na duši: Više od batina i šamara bole me neki ljudi

Jedna od najboljih košarkašica Evrope i nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije u iskrenom intervjuu je otkrila da neke ožiljke, posebno one na duši, neće moći da izleči nikada.

Milica ne krije da je boli što je sestra okrenula leđa porodici, što osuđuje roditelje i dodaje da mama i tata nisu krivi zbog njihovih loših izbora.

- Nisam satkana od mržnje i boli me mržnja ljudi. Volim sve, volim i svoju stariju sestru. Kada je objavila prvu knjigu bilo mi je jako teško, sa drugom mi je bilo još teže. Oduvek sam se plašila toga šta će biti kad mame i tate ne bude, kako ćemo svi, kako ću ja… Svako ima svoju istinu. Nisu batine sve na svetu što smo dobili od roditelja. Dobili smo život od njih. Na žalost ne verujem da ćemo ikad više svi zajedno biti na okupu kao porodica. Ne treba tražiti oprost od drugog već oprostiti. Ja ne mogu da kažem da je moj roditelj loš, već da je grešio. Svako od nas je satkan od svojih roditelja, ako kažem za njih da su monstrumi onda sam i ja isto to. Ja to tako vidim. Što više moja sestra govori loše o roditeljima ja im se sve više divim i govorim im da su moji heroji jer su odgajali nas četvoro koji im nismo mnogo dobrih stvari priredili. Svi smo završili kako smo završili i verovatno je baš tako trebalo da bude - priča kroz suze Milica u intervjuu za BGOnline.

Kada je reč o ljubavi i sama priznaje da je mnogo grešila. A šta je to što je njoj bilo potrebno od muškarca?

- Tražila sam da me neko čuva, štiti, voli i poštuje, ali sam imala loše procene.

Jedini muškarac koji je sada zanima je, kaže, njen Stefan.

- On je muškarac mog života, onaj kojeg najviše volim, pred kojim klecam i padam. Jačina koju mi je Stefan dao je najlepše što sam ikad dobila. Odluka da ga rodim je nešto najpametnije što sam ikad uradila.

Ne voli da se vraća unazad, živi za danas, u sadašnjem trenutku i ne razmišlja mnogo o budućnosti. Kaže da je više od batina i šamara koje je u životu dobila bole neki ljudi.

- Ljudi vas mogu zgaziti, mrzeti, uništiti, ratovati s vama… a mnogi ne znaju ono najvažnije, da oproste. Moja starija sestra nije znala da oprosti i mnogo smo se puta svađale zbog toga. Ja sam roditelje volela i opraštala, odmah zaboravljala. Jedna reč oca da me voli je brisala batine koje sam od njega dobila. Meni su moji roditelji najbolji na svetu jer je mnogo više dobrih stvari koje su uradili. Moja mama je najbolja žena na svetu jer je rodila petoro dece (jedno je nestalo), odhranila je više od stotinu druge dece, napravila bezbroj ručkova za sve naše goste, trenere, menadžere, novinare, prijatelje… Tata je u jednom trenutku prodavao sve iz kuće da bi nas prehranio, a sa 12 godina sam nosila tri broja veće Adidas crno bele patike. I danas imam tu traumu i važno mi je samo da kupim obuću, da ne budem bosa - seća se Milica i kaže da je nisu očeve batine o kojima je njena starija sestra javno govorila bolele kad je bila najbolji igrač Crne Gore i Srbije i jedna od najboljih košarkašica Evrope.

-Naučila sam da gledam samo ispred sebe jer ne želim da ubijem ljubav u sebi. Bolelo me je i patila sam, ali sam znala kako da to pobedim.

Danas za sebe Milica kaže da nije u potpunosti ispunjena, ali dodaje da je srećna. Jedino joj je žao što nije pozvana u reprezentaciju i ne zna razlog tome.

- Sve moje ožiljke nosim na duši i niko ne može da ih zaceli i vidi. Nisam sebe nikad sažaljevala niti mislim da mi je loše. Ja sam srećna svakog jutra kad se probudim. Imam ruke, noge, zdrava sam, a neko bi sve na svetu dao za ono što ja imam. Čovek koji je zdrav treba da je najsrećniji. Bolest nas obara, troši i uništava, pa i umiremo zbog nje. Zdravlje je sreća... - bila je iskrena Milica u razgovoru za bgonline.