Maja Volk: Ženama se ne oprašta "godina proizvodnje" || Hello Magazin!

Znam da ništa ne znam - govorio je starogrčki filozof Sokrat.
Zna to i Maja Volk, srpska profesorka dramaturgije, scenarista, pisac, voditeljka, pevačica. Ni to što ima dva doktorata i napisanih deset knjiga, predaje na četiri fakulteta, govori pet jezika, nije joj dovoljno. Jer, kako kaže, lepota života je u neprestanom učenju. Baš zato, ona želi da živi 130 godina, mada će joj, primećuje, i to biti malo da nauči bar delić ljudske mudrosti.
Zato Maja ne gubi vreme - subotom je gledamo u "Ženama" (Prva), a ostale dane u nedelji koristi da: dovrši dva romana i prevod knjige, pripremi koncert fado muzike u Sava centru, organizuje veliki karavan zdravlja. Plodove svog rada ubiraće na jesen, kada priprema i novu emisiju.
- Reč je o popodnevu sa Majom Volk gde ću širiti nova saznanja o pitanjima zdravlja, školstva, ekologije, psihologije, umetnosti, biologije, fizike, života. Emisija za produbljivanje razmišljanja. Danas se svi plaše razmišljanja, pogotovo na televiziji. Biće i pevanja, i dijaloga, i velikog rada na sebi. Na kojoj televiziji, reći ću vam kad dođe trenutak.

Kako sada gledate na svoje učešće u Velikom Bratu?
- To je veliko životno iskustvo koje mi je pružilo materijal za nekoliko knjiga, i psihološki test mog sveukupnog zdravlja - i mentalnog, i fizičkog. Uspela sam sve što sam naumila - za šest nedelja pojelo se pola tone svežeg voća i povrća, izborila sam se da osnovne namirnice ne budu brašno, šećer, jaja, već voće i po tome je ovo bio najzdraviji rijaliti na svetu. Ušla sam kao Maja Volk, čovek i izašla kao Maja Volk, čovek.

Koji posao vas čini najsrećnijom - pisanje, pedagogija, pevanje, voditeljstvo?

- Kada se svakodnevno usavršavate u umetnostima života, onda vam sve što radite prija, i to podjednako, bez obzira na to da li se radi o krečenju kuće, sadnji godži bobica ili predavanjima. Kad sam izašla iz VB, ono što me je momentalno relaksiralo i ispunilo neizmernim zadovoljstvom bilo je pevanje sa mojim bendom. Muzika je, ipak, najplemenitija od svega.

Šta nikako da naučite?
- Svakog dana učim. Mozak vam je kao žvaka, kad se jednom rastegne, ne može da se vrati u prvobitno stanje. Učim od studenata, od dece, od ljudi, iz knjiga, sa interneta, i presrećna sam zbog toga. Šta učim? Od toga kako navabiti slavuje u svoj vrt, preko organske sadnje i širenja ekološke inteligencije, do novih jezika. Šta je pet jezika prema tolikom jezičkom bogatstvu sveta? Šta je jedan ili dva muzička instrumenta, prema tolikim instrumentima? Želim da naučim da sviram keltsku harfu, da čitam starogrčki, da pevam na arapskom, da gajim patuljasto voće.

Ako biste mogli da se vratite u prošlost i promenite samo jednu svoju odluku, šta bi to bilo?
- Sve u životu ima smisao, čak i kada mu ne znamo smisao.Ništa u svom životu ne bih promenila, osim što ne bih dopustila operaciju, hemoterapiju i radijaciju kao rešenje za moj tumor. I da sam znala ovo što sada znam, možda bih uspela da produžim život svojoj majci tako što bih je negovala živom hranom.

Jeste li se nekad pokajali što ste u javnosti tako otvoreno pričali o bolestima, brakovima, neuspesima?

- Ne. To su bile moje svesne odluke. Ali sam iz toga naučila da u društvu licemerja i otvorenih laži nikako ne prija niti odgovara istina i iskrenost. One se brutalno kažnjavaju od strane štampe i licemera, jer društvo insistira na površnom razmišljanju. Ja sam govorila svoja iskustva da bih potakla nekoga ko je imao slično da i on progovori i oslobodi se osećanja krivice ili griže savesti. Kad su realna životna iskustva u pitanju, sloboda mišljenja još uvek nije stigla do ovih krajeva.

Šta se ne oprašta ženama u Srbiji - karijera, muškarci, stav?
- Ne oprašta im se godina proizvodnje i stepen obrazovanja. Ne oprašta se sloboda govora. Ali treba se zapitati: ko to ne oprašta? Treba, ipak, suziti pitanje na medije, novine, političare.
Svi oni zajedno, mada su moćni, ipak su samo delić mnoštva. Divljenje koje mi ljudi iskazuju, podrška koju imam i koju sam imala posle svih svojih ispovednih iskaza, govore o tome da ljudi vrednuju žene koje misle. A da li u medijima i novinama ima ljudi koji duboko misle, to je već drugo pitanje.

Šta još niste uradili?
- Još ništa nisam uradila. Tek počinjem!

Kad završi tri započeta rukopisa, Maja će se posvetiti knjizi o Velikom Bratu. Inspiracije joj, kaže, ne manjka.

- Svaki ukućanin je zavredio roman, jer su pojedine životne priče zaista strašne. Možda će se iz ovog iskustva izroditi dve knjige: roman i Priručnik za preživljavanje rijalitija.

Izvor: Novosti