Prirodna zaštita od sunčevog zračenja

Dolaskom letnih meseci u kojima je uobičajen duži boravak na otvorenom i nošenje lagane odeće, dolazi i vreme prisećanja na sve ono što smo jednom čuli, pročitali i naučili o prednostima i nedostacima izlaganja tela delovanju sunca.

Kao što tama može uticati na pojavu i pojačanje depresije, tako je sunčeva svetlost izvanredan prirodni antidepresiv. Sunčeva je svetlost poznata kao jedan od glavnih aktivatora proizvodnje hormona serotonina, tzv. hormona sreće, a deficit sunčeve svetlosti usporava i smanjuje njegovo izlučivanje.

Hormone serotonin i melatonin, antagonističkog delovanja, izlučuje moždana žlezda epifiza koja, između ostalog, ima funkciju registracije količine svetla u okolini putem očnog živca.
Prema istraživanjima, nivo melatonina, hormona koji smiruje i navodi na san, kod ljudi raste nakon 60 do 90 minuta izloženosti tami, a količina koja se izlučuje tokom noći do pet je puta viša nego tokom dana.
Druga su istraživanja pokazala da kod slepih osoba raste nivo serotonina, a smanjuje se nivo hormona melatonina kad su im oči izložene sunčevoj svetlosti iako je ne vide. Kad je slepim ispitanicima stavljen povez ispred očiju, sunčevo svetlo nije imalo nikakvog učinka na njih. Oči su portal kroz koji svetlost prolazi na putu do epifize, čak i kad je očni živac mrtav.

Osim serotonina, sunčeva svetlost podstiče i proizvodnju vitamina D. Istraživanja su pokazala da 5 minuta provedenih na suncu s 5% izloženog tela 2 ili 3 puta nedeljno može osigurati dovoljnu količinu vitamina D koji organizam treba za zaštitu zdravlja kostiju i zuba odnosno za prevenciju nekih bolesti koštanog tkiva.

Više od 20 minuta provedenog na suncu ne povećava dobre učinke vitamina D, a rizik od oštećenja kože povećava se s količinom vremena izloženosti tela sunčevim zracima.

Sunčevo zračenje podrazumeva ultraljubičasto (UV) zračenje, vidljivo zračenje (svetlost) i infracrveno (IR) zračenje. Kad se opisuju biološki učinci, ultraljubičasto se zračenje obično deli u tri spektralna područja, različite talasne dužine:

1. UV-C zračenje (100 do 280 nm)
2. UV-B zračenje (280 do 315 nm)
3. UV-A zračenje (315 do 400 nm).

UV zračenje apsorbuje se i raspršuje u atmosferi. UV-C zračenje najsnažnije je zračenje unutar UV spektra, opasno za život, no srećom, potpuno se apsorbuje u gornjoj atmosferi (ozonski sloj) na molekule kiseonika i ozona. Većinski deo UV-B zračenja apsorbuje se u stratosferi na molekule ozona, a samo nekoliko postotaka dolazi do površine Zemlje zbog čega je na njoj sunčevo UV zračenje sastavljeno od velike količine UV-A zračenja i vrlo malog iznosa UV-B zračenja.

Štetni učinak UV-B zraka na kožu oslabljen je slojem oblaka, prozorskim staklima, odećom, tokom zime ili na višim geografskim širinama te leti rano ujutro i tokom kasnog poslepodneva. Najjači je učinak leti, upravo u podne. Prouzrokuju opekotine na koži, ubrzavaju starenje kože, a smatraju se odgovornima i za nastanak karcinoma kože.

Kliničko iskustvo pokazalo je da imaju nepovoljniji učinak na kožu od UV-A zraka zbog svoje veće energije. UV-A zraci prodiru u dublje slojeve kože, izazivaju tamnjenje kože bez nastanka opekotina i ubrzano starenje kože, prolaze kroz sloj oblaka, laganu odeću i neobojeno staklo.

Naučno je utvrđeno da 80% životnog izlaganja UV-zracima dosežemo već do 18. godine, a epidemiološka istraživanja pokazuju da je pojava raka kože kod odraslih povezana s učestalošću pojava sunčevih opekotina u detinjstvu. Iz toga sledi zaključak da naša koža “pamti i sabira” sva oštećenja nastala prekomernim izlaganjem Suncu ili veštačkim izvorima UV-zračenja.

Koža se brani od štetnih uticaja UV-zraka stvaranjem pigmenta melanina zbog kojeg poprima tamnu boju, no osim pigmentacije kože nastaju i druga oštećenja, npr. različite fotoalergijske i fototoksične reakcije (kratkoročne posledice) te prerano starenje kože i pojava bora, oštećenja genetskog materijala, oslabljen imunološki sistem i pojava karcinoma kože (dugoročne posledice).

Iako se danas preplanula koža smatra sinonimom zdravlja i mladosti, ona je znak da je u njoj došlo do štetnih promena, stoga izbegavajte dugotrajno i nepotrebno izlaganje suncu, posebno između 10 i 17 sati te prečeste odlaske u solarijume, nosite naočare i odeću koje vas štite, i šešire.

Osim nevedenih mera prevencije, važno je zaštititi kožu zaštitnim faktorom kad se nalazite na otvorenom. Jedno je od poslednjih istraživanja pokazalo da kreme za sunčanje ne samo da ne štite od štetnih zraka, nego u kontaktu s njima postaju kancerogene. Prema rezultatima istraživanja, ćelije plućnog tkiva izložene cink oksidu, jednom od uobičajenih sastojaka krema za sunčanje, primetno su brže propadale pod delovanjem UV zračenja.

Iako prirodni preparati ne pružaju toliko visoku zaštitu i nisu vodootporni kao sintetički, pametnim izlaganjem sunčevom zračenju moguće je izbeći neželjene posledice.

Prirodni preparati sastoje se od visokokvalitetnih hladno ceđenih biljnih ulja koja pružaju koži nužnu zaštitu. Jedna od uljnih mešavina sadrži 20 ml ulja pirinča (Oryza sativa), 30 ml ulja svetlog susama (Sezamum indicum), 30 ml ulja avokada (Persea americana), 30 ml ulja kokosa (Cocos nucifera) i 70 ml ulja suncokreta (Helianthus annuus).
Zbog svog blagotvornog sastava, osim pružanja minimalne UV zaštite (ulja pirinča, susama, avokada i kokosa), prodirući kroz slojeve kože nahraniće ćelije kože, sprečiti njeno prekomerno isušivanje, pridoneti održanju elasticiteta kože, delovati snažno regenerirajuće i protivupalno, podstičući obnavljanje oštećenih ćelija i umirujući upalne procese. Naneti na kožu više puta tokom boravka na otvorenom, najbolje u hladu.

Nakon sunčanja, kožu možete negovati jednostavnom i visoko efektnom uljnom mešavinom koja sadrži 20 ml ulja pšeničnih klica (Triticum aestivum), 150 ml ulja masline (Olea europea) i 30 ml ulja ploda divlje ruže (Rosa rubiginosa).
Mešavinu čine ulja koja dubinski hrane i regenerišu kožu, smiruju crvenilo i napetost kože, štite ćelije kože od oštećenja, dokazano smanjuju nastanak bora; sve što je potrebno za negu osetljive i suve kože nakon sunčanja.
Mešavina se može obogatiti dodatkom eteričnih ulja koja podstiču obnovu ćelija kože i deluju protivpalno, poput prave lavande, semenki šargarepe, smilja ili nemačke kamilice.

Prilikom nege kože nakon sunčanja, može joj se dodatno ugoditi i tonikom na bazi hidrolata koji hidriraju i ugodno hlade. U bočicu zapremnine 100 ml dodati 80 ml hidrolata lavande i 20 ml hidrolata nane te zatvoriti pumpicom za sprej radi lakšeg raspršivanja. Hidrolat nane hladi i osvežava, a hidrolat lavande deluje regenerativno i protivupalno.

Napomena: Trudnice i dojilje trebale bi se pre svake primene eteričnih ulja posavetuju s aromaterapeutom.
Prirodni praparati za sunčanje namenjeni su odgovornom sunčanju u preporučeno doba dana i mestu zaštićenom od direktnog sunčevog zračenja.

Izvor: kodren.com

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +