Sindrom nemirnih nogu

Reč je o neurološkom poremećaju koji karakteriše inkontinencija motorike, praćena trzajima nogu, što se dešava tokom odmora ili za vreme spavanja, uz osećaj nelagodnosti, peckanja i bola u donjim ekstremitetima.

Najčešće se javlja kod žena srednjih godina, premda su zabeleženi slučajevi i kod dece, deset slučajeva na sto stanovnika. Uzrok nastanka ovog poremećaja je nepoznat, ali se pretpostavlja da leži u izmenjenoj funkciji neurotransmitera koji se zove dopamin, a koji učestvuje u metabolizmu neurološkog tkiva, prenoseći nervne impulse i vršeći koordinaciju pokreta. Može da se javi i zbog smanjene količine gvožđa u organizmu ili povećanog nivoa mokraćne kiseline, ali nije zanemarljiva ni uloga genetskog faktora.

Parastezija ili trnjenje, bol, osećaj žarenja i nagle kontrakcije mišića noću kod pacijenata sa ovim sindromom izazivaju pokrete u nogama, ili čak mesečarenje, čiji je rezultat nepotpun i nekvalitetan san. Uz ove simptome ide i osećaj nelagodnosti koji se javlja tokom dnevnog ili noćnog odmora. Zbog nogu koje ne mogu da miruju (na poslu, u bioskopu, na putovanju i drugde) san nije kompletan i karakteriše ga često buđenje, javljaju se promene u ponašanju i psihološke smetnje, uopšte narušen je kvalitet života.

Dijagnoza se uspostavlja polisomnografijom, koja uključuje više parametara u proučavanje sna, i odvija se tokom noćnog odmora uz pomoć elektroencefalograma, elektrookulograma, elektromiograma, pulsioksimetrije i stalnog praćenja situacije preko ekrana.

Farmakologija još traga za efikasnim sredstvom koje se bori protiv ovog sindroma. Do sada su, sa različitim stepenom uspešnosti, korišćeni medikamenti suprotni dopaminergicima, benzodijacepini i karbamacepini.

Međutim, u najvećem broju slučajeva neophodni su dodatni pregledi i testiranja, uz primenu različitih terapeutskih sredstava, kako bi se pronašlo najbolje rešenje za svakog pojedinačnog pacijenta.

Kod dece u razvoju klinička slika katkad može da zbuni jer može da se radi i o bolovima odrastanja. Reč je o benignim bolovima u kostima koji s vremenom prolaze, a javljaju se noću, u donjim ekstremitetima, različitog su intenziteta i sporadični.

Bolovi odrastanja javljaju se kod dvadesetoro od sto dece između treće i dvanaeste godine u dnevnim i sedmičnim intervalima. Dete se zbog bolova u obe noge budi iz sna, ali se poboljšanje može postići masažom i upotrebom analgetika. Uvreženo je verovanje da se narušava zdravlje osobe koja mesečari ukoliko je neko probudi. Međutim, za to nema naučnih dokaza. Istina je, pak, da je naglo buđenje osobe koja mesečari praćeno iznenađenošću, iritacijom ili agresivnim ponašanjem, budući da osoba ne zna gde se nalazi i šta se dešava, ali to je daleko od srčanog zastoja i drugih kardiovaskularnih problema. Zbog toga se preporučuje da se osoba koja mesečari mirno prati, ne bi je trebalo buditi sve dok se ne vrati u krevet.

PRAKTIČNI SAVETI

- Neka se vaš um stalno nečim zanima. Ukoliko je umna aktivnost živa, simptomi se mogu ublažiti.

- Izdignite se. Možda će vam biti komotnije ukoliko radni sto podignete na visinu na kojoj ćete moći da radite ili čitate, a da ste u stojećem položaju.

- Pomozite drugima. Postoje grupe za podršku u kojima se okupljaju članovi porodica osoba koje pate od sindroma nemirnih nogu.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +