Tokom vrelih dana izbegavajte gazirane sokove, alkohol i kafu

Ekstremno visoke temperature posebno smetaju deci, starijim ljudima, hroničnim bolesnicima, trudnicama, dojiljama, kaže doktorka Zorica Jovanovski iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ i navodi da u vrelim danima treba izbegavati alkohol, gazirane sokove, kafu.

Ističe da zdrav organizam ima sposobnost adaptacije i da vrućine ne izazivaju veliku reakciju u organizmu. Takođe savetuje da se ne izlazi iz kuće u najtoplijem delu dana od 10 do 18 sati, da se rashlađuje prostor u kome se boravi, pije što više tečnosti - posebno voda.

- Eventualna zamena za vodu su mleko i voćni sokovi. Sve ostalo, kao što su gazirana pića, alkohol, kafa, treba smanjiti, jer su to diuretici. Znamo da pri visokoj temperaturi može da se izgubi i do dva litra znoja za sat vremena, diuretici bi dodatno pojačali gubitak tečnosti što ne bi bilo dobro za naš organizam - pojašnjava doktorka.

Preporuka tokom vrelih letnjih dana je da se izbegavaju naporne fizičke aktivnosti, a ukoliko je to nemoguće onda to treba činiti u najhladnijem delu dana između četiri i sedam sati ujutru.

Poseban oprez savetuje se hroničnim bolesnicima koji u dogovoru sa svojim lekarom treba da koriguju terapiju.

- Kod pacijenata koji imaju povišen pritisak tokom vrelih letnjih dana može doći do smanjenja pritiska, jer se leti šire krvni sudovi, te treba korigovati terapiju - naglasila je Jovanovski.

Lična higijena, ali i higijena prostora u kome se boravi - posebno kuhinje gde se priprema hrana, naročito je važna jer se leti bakterije brzo razmnožavaju.

Za one koji na ulicu izlaze u najtoplijem delu dana savet je da se obavezno ponese šešir, flašica sa vodom, da se obuče lagana, pamučna odeća, stavi zaštitna krema na kožu.

Preporuka je da prostor u kome boravite uvek bude rashlađen, ali da se vodi računa da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude više od 10 stepeni Celzijusa.

To je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.

- Noćni vazduh treba iskoristi za rashlađivanje doma, te da tokom noći treba otvorite sve prozore, a tokom dana treba zatvoriti prozore i spustiti prozorske zastore - savetuje Jovanovski.

Za one koji nemaju klimu, doktorka savetuje da borave tokom dana u najhladnijoj prostoriji, kao i da se na prozore okače mokre zastore na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi.

Organizam treba stalno rashlađivati tuširanjem ili kupanjem u rashlađenoj vodi, a mogu da pomognu i hladne obloge, peškire, sunđeri, kupke za stopala.

Za one koji duže borave na suncu bez šešira, prvi znaci sunčanice su vrtoglavica i mučnina, dok kod toplotnog udara telesna temperatura raste do 40 stepeni Celzijusa.

- U takvim situacijama neophodno je brzo rashlađivanje pacijenta - prelazak u hladniji prostor, stavljanje hladnih obloga i obavezno potražiti pomoć lekara - zaključila je ona.