Kako stati na put zimskom taloženju kilograma?

Količina energije koja se unese tokom zimskih praznika uglavnom se ne potroši nego se pretvori u masno tkivo

„Šta da jedem zimi a da ne nagomilam višak kilograma”? Ovo je jedno od glavnih pitanja koje muči veliki broj žena, ali i pripadnika jačeg pola. Mnogi brinu da će dočekati proleće sa „šlaufom” oko struka jer kažu da ih je teško pokrenuti zbog hladnoće, a sa druge strane ne mogu da odole raznim slavskim i prazničnim specijalitetima.

Kako ističe profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, tokom kasno jesenjeg i zimskog perioda svetli deo dana je znatno kraći i ljudi više vremena provode u kući što prati znatno smanjenje fizičke aktivnosti. Ukoliko smo duže u kući, a u kući uvek ima hrane, stalno postoji potreba da se nešto jede. Zato je nutritivni predlog – u kući držite neophodno potrebne namirnice za jedan dan.

– U regionu u kome živimo desetinama godina se zimska ishrana odlikovala velikom energetskom vrednošću sa velikim učešćem masti. Veliki broj hrišćanskih praznika počinje krajem jeseni i traje do kraja januara naročito u pravoslavnom delu hrišćanstva. Veliki broj porodičnih slava, Božić i drugi hrišćanski običaji su tokom zimskog perioda. Tu je i svetovni praznik Nova godina. Nažalost, u našim krajevima i verski i svetovni praznici se obeležavaju ogromnim količinama hrane visoke energetske gustine odnosno sa velikim učešćem masti i dodatih šećera uz obilje soli i alkohola – objašnjava dr Novaković.

Zdravstvena greška

U ovo doba se tradicionalno priprema zimnica od povrća: kiseli kupus i turšija koji sadrže veliku količinu soli i ne malu količinu šećera. Kompoti, džemovi, pekmezi, slatka, voćni sokovi prave se i konzervišu sa velikom količinom šećera, a od prirodnog nutritivnog sastava voća i povrća ni traga.

Opisano tradicionalno ponašanje u ishrani stanovništva jeste i nutritivna i zdravstvena greška. Slave postoje da se porodica i prijatelji okupe i razgovaraju, a ne da se jede i pije. Količina energije koja se unese tokom zimskih praznika uglavnom se ne potroši nego se pretvori u masno tkivo.
– Vreme utrošeno za pripremu prazničnih obroka i na beskonačno sedenje za slavskom trpezom treba iskoristiti za neki oblik fizičke aktivnosti. Veliki broj ljudi na malo prostora kako to obično jeste na prazničnim okupljanjima je veoma pogodan za prenos uzročnika kapljičnih infekcija – dodaje dr Budimka Novaković.

Korišćenje zaslađivača

Ako bi se prihvatio navedeni predlog rezultat će biti jasan i vidljiv: neće biti dobitka u telesnoj masi, više vremena će se provoditi van kuće što predstavlja i manju izloženost uzročnicima infekcije disajnih puteva.

Ako se ipak odluči da se konzumiraju sva kulinarska dostignuća koja su na stolu, dr Novaković kaže da sledećih nekoliko dana treba značajno smanjiti količinu konzumirane hrane, ne unositi šećer, ako treba sladiti napitke (čaj, kafu, limunadu) koristiti niskokalorijske zaslađivače, bar sat vremena provesti u nekoj fizičkoj aktivnosti i neće biti prolećnog iznenađenja u obliku viška kilograma.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com