Prehlada se može izbeći

Jesen je godišnje doba kada haraju epidemije gripa i infekcije respiratornih organa. Ove bolesti nas mogu onesposobiti za rad i prikovati za krevet nekoliko dana. Prosečna odrasla osoba pati od nazeba dva do tri puta godišnje, a deca čak devet puta. Međutim, zdravim i vitalnim osobama one predstavljaju samo neprijatnost koja se pojavljuje na jesen, kada zahladni. Ali za hronične bolesnike, slabe i starije, one mogu da budu ozbiljan problem. Upravo zbog toga bolje je preventivno delovati i učiniti sve da se bolest predupredi.
Pod uticajem klimatskih uslova dešavaju se značajne promene u funkcionisanju organizma, a imajući u vidu da su promene klime u jesen značajne, najveći broj poremećaja zdravlja se javlja baš tada.
Istraživanja pokazuju da je jesen godišnje doba kada se povećava procenat obolevanja i smrtnosti usled problema sa srcem i krvnih sudova, posebno infarkta srčanog mišića u jutarnjim časovima, pogoršanja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Zbog hladnoće slabi otpornost organizma i javljaju se poremećaji zdravlja disajnih organa, povišenje krvnog pritiska zbog smanjene fizičke aktivnosti i kretanja, pogrešne ishrane i uvećane telesne težine i pojave reumatičnih tegoba. Zdravim načinom života moguće je odupreti se i snažnom uticaju klime na zdravlje. Jednostavno tako što ćete voditi računa o svojoj kondiciji, što podrazumeva umerenu ishranu, boravak na svežem vazduhu, fizičku aktivnost, adekvatno odevanje i redovan, kvalitetan san.
Prohladna jutra i sunčani popodnevni sati s temperaturom iznad dvadeset stepeni predstavljaju idealne vremenske prilike za razvoj prehlade, najučestalije bolesti. Dosadno kijanje, šmrcanje i bol u grlu možete da izbegnete ili barem ublažite ako se zaštitite na vreme.
Prehlada je najčešća od svih virusnih infekcija gornjeg disajnog aparata, koji čine nos, grlo i sinusi, i često se brka s gripom, koji ponekad ima iste simptome, ali je jačeg intenziteta i duže traje. Osim toga, prehlada je bolest koja traje najviše nedelju dana i uglavnom se ne mora preležati, dok vas grip može vezati za krevet do dve nedelje.
UREDAN NAČIN ŽIVOTA
Simptomi prehlade su zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod male dece. Simptomi se postupno smiruju i po pravilu ne zahtevaju odlazak lekaru, ali kod ljudi slabijeg imuniteta, kao i kod dece, može se javiti upala sinusa i uha ili bronhitisa.
Bakterijama je teže da se razmnože kada unosimo dovoljne količine tečnosti. Lekovite biljke mogu da budu veoma korisne za prevenciju, od njih možete da pripremite čaj ili napravite prijatnu kupku. Takođe obratite pažnju na ishranu. Trebalo bi da izbegavate začinjenu hranu uz unos većih količina voća i povrća.
Začepljenost nosa najlakše će se ublažiti udisanjem vodene pare, (inhalacijom), što se postiže udisanjem vodenog isparenja iznad posude sa vrelom vodom, glave prekrivene peškirom. Pored toga, važno je slojevito se oblačiti, nikako biti lagano odeven kao ni prenatrpan toplom garderobom.
Biljke kao melem
Protiv prehlade, kijavice i upale sinusa: 40 g bosiljka, 30 g čubara (satureja montana) i 30 g nane
Sve biljke pomešajte pa tri kašike smeše prelijte sa pola litra ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite dvadeset minuta, procedite, zasladite medom i pijte u toku dana.
Čaj protiv povišene temperature: 40 g zova, 30 g lipe i 30 g kamilice
Sve biljke pomešajte pa tri kašike smeše prelijte sa pola litra ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite deset minuta, procedite, zasladite medom i popijte što toplije.
Protiv nadraženih disajnih puteva i suvog kašlja: 20 g anisa, 20 g slatkog korena, 20 g bokvice, 20 g zove i 20 g majčine dušice
Sve biljke pomešajte, pa četiri kašike smeše prelijte sa 750 ml ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite pola sata. Procedite i popijte u toku dana.
Bez alergija tokom jeseni
* Počnite terapiju lekovima protiv alergije i pre nego što se simptomi pojave. Uradite alergo-test kako biste znali kad da očekujete “napad”.
* Izvori alergija se smire tokom rane jeseni pa preventivno treba proveriti da li u stanu ima vlage ili se nakupila buđ.
* Izbegavajte da u kući držite previše biljaka i uvek provetravajte prostorije i održavajte vlažnost. Izbegavajte buđ i prašinu ako ste skloni alergijama.
* Pazite kakve osveživače vazduha kupujete da bi vlažnost u prostoriji bila odgovarajuća, jer to pomaže da se smanje simptomi alergija. Veliki broj biljaka podiže vlagu, pa ih nemojte držati u spavaćoj sobi.
* Prekrijte nečim vaše jastuke ako ste osetljivi na unutrašnje alergene. Svakog jutra vetrite krevet kako biste smanjili broj grinja.
* Izbegavajte polen kada ste u prirodi. On se javlja kada je suv, vetrovit dan i brzo pada na zemlju kada je vlažan kišni dan.
* Redovno čistite klima-uređaje i tokom jeseni.
* Izbegavajte mirišljave osveživače prostora, proizvode za čišćenje, cveće, što češće provetravajte prostorije.
* Najbolji tip podne obloge za osobe koje pate od alergija su drveni podovi, linoleum i pločice. Ako imate tepihe, koristite usisivače koji dubinski čiste.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +