Pravila za zdrav život: Zdravlje je u dobrim navikama

Da bismo sprečili pojavu bolesti i uklonili rizik od nastajanja bilo kog zdravstvenog problema, važno je biti svestan značaja brige o sebi i imati odgovornost prema svom fizičkom i mentalnom stanju. Zbog toga je važno ulagati u zdravlje od rođenja, tokom celog života. Dobre navike se stiču odmalena, ali nikada nije kasno shvatiti koliko je važno osluškivati svoje telo i naučiti kako treba živeti zdravo. Na taj način lakše će se preduprediti pad imuniteta i izbeći bolesti.
Navike u ishrani formiraju se u najranijem životnom periodu, pa tako deca već sa dvanaest meseci razvijaju nezdrave navike u ishrani koje mogu da prouzrokuju  gojaznost u kasnijem životnom dobu.
Istraživanja pokazuju da u Sjedinjenim Državama deset odsto dece od dve do pet godina spada u kategoriju gojaznih, dok je, prema podacima srpskog Ministarstva zdravlja, istraživanje zdravlja stanovnika Srbije 2006. pokazalo da je gotovo petina dece od sedam do devetnaest godina umereno gojazna ili gojazna. U Srbiji je oko 12 odsto umereno gojazne dece i 10 odsto gojazne. Zabrinjavajuće je to što taj procenat svake godine značajno raste. To su dovoljno alarmantni podaci da shvatimo koliko je prevencija značajna, što pre svega podrazumeva edukaciju roditelja koji treba da postanu svesni da debelo dete nije zdravo dete i da neprestanim nutkanjem grickalica i slatkiša čine loše.
Svetska zdavstvena organizacija nedavno je alarmirala javnost otkrićem da masna pržena hrana, poput čipsa, prženih krompira i nekih prženih žitarica, može da izazove rak. U hrani bogatoj ugljenim hidratima pronašli su veliku količinu akrilamida, izazivača raka. Slična ispitivanja obavljena su u Norveškoj i Velikoj Britaniji, čija je Agencija za standard hrane potvrdila da je količina akrilamida u prženoj hrani poput čipsa ili prženog krompira sedamnaest do trista pedeset puta veća od preporučene.
Pored ishrane, kao osnovnog "goriva" za funkcionisanje organizma, potrebno je voditi računa o mnogim još faktorima, poput fizičke aktivnosti, sna, emocionalne uravnoteženosti i drugog.

PRAVILA ZA ZDRAV ŽIVOT
* Svako jutro doručkujte i dnevni unos hrane rasporedite u pet obroka.
* Konzumirajte što raznovrsnijuhranu.
* Dnevno popijte bar osam čaša vode.
* Izbegavajte međuoborke.
* Što više se krećite i redovno vežbajte (bar pola sata svaki ili svaki drugi dan).
* Održavajte poželjnu telesnu težinu.
* U ishrani neka bude zastupljeno što više integralnih žitarica (integralne testenine, pirinač i hleb), a izbegavajte rafinirane (belo brašno, glazirani pirinač).
* Što manje konzumirati životinjskih masnoća (puter, pavlaka, svinjska mast, suvomesnati proizvodi, žumance, sirevi i punomasno mleko), šećera i slatkiša.
* Umesto masti, putera, margarina i nezdravih ulja koristite maslinovo ulje.
* Manje upotrebljavajte so, a više začinske trave.
* Crveno meso zamenite belim pilećim i ribom.
* Alkohol pijte umereno, uglavnom crveno vino, ali ne više od jedne čaše dnevno  tokom glavnog obroka.
* Bar dva puta nedeljno neka vam na meniju budu mahunarke (sočivo, boranija, pasulj, grašak).
* Svakodnevno konzumirajte sezonsko voće i povrće, najbolje sveže.
* Izbegavajte zagorele delove pržene i pečene hrane i ne preterujte sa roštiljskim mesom.
* Lako kvarljivu hranu odmah pojedite ili zamrzniute.
* Odaberite  najzdravije načine za pripremanje hrane: kuvano, kuvano na pari, dinstano ili pečeno u rerni u sopstvenom soku.
* Redovno spavajte bar osam sati.
* Izbegavajte stresove i naučite da ovladate neprijatnim situacijama.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +