Iskra Brajović: Nisam verovala tati da će mi njegovo prezime biti teret || Hello Magazin!

Mlada glumica Iskra Brajović svoj debi imala je u filmu "Zona mrtvih" za koji je njen stariji brat Vukota napisao scenario. Iz senke slavnog oca, glumca Vojislava - Voje Brajovića Iskra izlazi sigurnim koracima, gradeći karijeru velikim radom koji ima potporu u nasleđenom glumačkom talentu i umeću. Uloga u popularnoj seriji "Vojna akademija", kao i lik iz predstave "Figarova ženidba i razvod", koju već petu sezonu tumači u Narodnom pozorištu pomogli su joj da je sve više prepoznaju po njenom radu, a manje po činjenici da joj je otac poznat. Dvadesetčetvorogodišnja Iskra prve smernice o profesiji koju mnogo voli nije dobila od oca, već od rođaka po očevoj liniji, takođe proslavljenog glumca Nenada Jezdića koji ju je spremao za upis na Akademiju. Najveći oslonac i osoba čijem sudu i mišljenju Iskra najviše veruje je njena majka Ljiljana, lekar u penziji. Neposrednost i mladalačka energija umnogome su uticali na stil oblačenja kome je glumica sklona. Veoma je hrabra u svom umetničkom izrazu, tako da i njen stil odevanja odlikuju maštoviti krojevi i živopisan kolorit, što odražava njen veseo i optimističan duh.

Koji je vaš omiljeni stil u dnevnoj varijanti garderobe?
- Moj stil oblačenja je u principu jednostavan i zavisi od mog trenutnog raspoloženja. Kako god da sam raspoložena važno mi je da sam u dobnoj garderobi. Dobro se osećam u baletankama i šarenim suknjicama i haljinicama cvetnog dezena.

U vašem poslu moda je deo igre, a kostimi koje imate priliku da nosite vrlo su raznovrsni. Dopadaju li vam se neki posebno?

- Volim kostime iz epoha, naročito oni iz osamnaestog veka, a takve sam imala priliku da nosim u predstavama u Narodnom pozorištu. Jako mi je drag kostim "Snežane" iz popularne dečje bajke koju igram u pozorištu "Puž". Volim kada su mi haljine na sceni raskošne i, naravno, potpuno drugačije od onih koje imam priliku da nosim privatno. Kostim je vrlo važan za ulogu koju igrate, pravljenje i "ulaženje" u lik. To kako se osećate u nekom kostimu može mnogo da doprinese načinu na koji ćete pristupiti predstavi.

Da li više volite zimsku ili letnju garderobu?
- Iskreno letnju jer se zimi baš namučim dok se slojevito, a pristojno obučem, dok leti uživam da nosim svetle boje, lagane cvetne haljine.

Volite li nakit?
- Obožavam minđuše i imam nekoliko omiljenih ogrlica. Marame koje koristim kao ukras za kosu, rajfovi i šnalice u stilu šezdesetih godina omiljeni su mi dodatak u odevnoj kombinaciji.

Kupujete li garderobu mladih domaćih dizajnera?
- Svesrdno dajem podršku mladim kreatorima, nekolicinu sam imala prilike i da upoznam lično. Firmirana garderoba ima smisla zato što je sigurno kvalitetnija, a za neke stvari kao što su cipele, torba, jakna naravno da je dobro odvojiti veću sumu novca da bi trajale. S druge strane, volim da kupim ono što mi se dopadne, mene ne mrzi da odem i na pijacu ili u neki "seknd hend šop“ i pronađem nešto zanimljivo, toga se uopšte ne stidim.

Spremite li se brzo za važan izlazak?
- Vrlo brzo se oblačim, uvek lako smislim šta ću da obučem. U sobi nemam ormar već štender kao u buticima, tako da mi je garderoba koju u ovom periodu nosim pregledna i lako napravim odevnu kombinaciju. Tu se nalazi dvadesetak omiljenih komada u ovom trenutku, što se stalno menja u zavisnosti od godišnjeg doba do raspoloženja. Nekada upadnem u fazu da određene stvari ne skidam, a nekada se presvlačim nekoliko puta dnevno.

Ko je najviše uticao na formiranje vašeg stila?

- Mama je potpuno uticala na mene, u mnogo čemu sam njena kopija. Iste smo po građi i mnogo ličim na nju. Kada sam prerasla garderobu za devojčice i dok sam tražila svoj stil, mnogo puta sam pozajmljivala odeću od nje. I danas mi mama kupi i odabere najbolje stvari i sa njom se često konsultujem o stajlingu, posebno za neku posebnu priliku ili kada idem na sastanak sa momkom. U šoping idem isključivo sa njom jer jedino njenom sudu verujem.

Šta mislite o poslovici "Odelo ne čini čoveka“?
- Mislim da stil oblačenja može mnogo toga da kaže o nekoj osobi. Govori o tome da li se neko odeva na određeni način da bi se uklopio u masu, uniformisao ili sasvim suprotno, da se po svaku cenu garderobom istakne i izdigne iz mase i jednostavno odudara. Nikada nisam bila u takvoj fazi da želim da se uniformišem i izgledam kao svi drugi, ali sam imala periode kada sam želela da po svaku cenu budem posebna. Kao tinejdžerka sama sam šila, prekrajala stvari i onda sam shvatila da ću tu vrstu ekstravagantne mode prepustiti drugima, a ja ću ipak da se oblačim svedenije i udobno. Stil oblačenja i lični pečat zaista mogu da budu primetni, kada idem ulicom, volim da posmatram kako su ljudi obučeni, da primetim nešto što mi se dopada ili kod nekih javnih ličnosti neke odevne predmete koje samo one mogu da iznesu.

Šta prvo od odeće primetite na pripadnicima jačeg pola?
- Prvo primetim cipele, volim muškarce koji umeju da na šmekerski način ukombinuju elegantnu košulju, farmerke, sako i patike, a da ne izgledaju uštogljeno, već ležerno. Ne volim kada muškarci izgledaju strogo, ali ni kada su preterano u sportskom izdanju. Oštriji sam kritičar kada je njihova moda u pitanju nego žensko odevanje. To objašnjavam time da su moje drugarice vrlo lepe devojke i šta god da obuku to zaista izgleda dobro.

Da li ste strogi kada je stajling javnih ličnosti u pitanju?

- Jako mi se dopada stil kreatorke Dragane Ognjenović kao i njene kreacije. Volim taj njen minimalizam i svedenost, ali sa tim nekim finesama koje je izdvajaju od drugih i samo njoj pristaju. Meni je važno i dopada mi se kada je javna ličnost autentična, ma kakav njen stil bio.

Jeste li svesni koliko se mlada publika koja obožava seriju "Vojna akademija" sa vama u svakom, pa i modnom smislu poistovećuje?
- Znatno kasnije sam shvatila koliko je ta serija zapravo dobro prihvaćena kod tinejdžerske populacije. Mnogi znaju sve o likovima koje igramo, pa i o nama glumcima lično. Mnogo njih se i poistovećuje sa nama, što je velika odgovornost. Zato i pitam mamu za savet kada se oblačim za javne nastupe. Na snimanju sam bila u uniformi, a pošto sam imala priliku da upoznam devojke koje je nose u stvarnom životu jer pohađaju Vojnu školu, moram priznati da su one ženstvenije od mene, pa i od mnogih koleginica koje se bave javnim poslom.

Detinjstvo ste proveli u pozorištu, okruženi slavnim glumcima, kolegama vašeg oca. Koliko vam je to pomoglo na početku karijere?

- Mislim da mi je to pomoglo samo u odluci da se time bavim jer sam kao mala sedela na probama gde nas je tata čuvao. Tada sam uspela da upoznam i drugu stranu glume, koja je čekanje i ponavljanje kadrova. Sve to mi je pomoglo da zavolim glumu kakva ona jeste i zbog tih manje lepih stvari koje nosi. Dopao mi se čitav taj proces rada. Kao mala sam volela tatin film "Šešir profesora Vujića", koji sam naučila napamet i gledala ga po nekoliko puta na dan. To je možda jedini film u kome tata igra, a koji sam toliko volela. Tada, kao dete, imala sam pomešana osećanja, bilo me je malo i sramota što tata nešto glumi. To ostvarenje mi je posebno drago i ima važnu ulogu u mojoj ljubavi prema filmu i glumi uopšte. Sve glumce sam znala privatno i onda mi je bilo zabavno da na televiziji gledam ljude koje privatno sa ocem stalno viđam.

Da li je poznati otac prednost ili breme?
- Imati poznatog oca veliki je teret, na šta me je tata upozoravao, ali mu ja nisam verovala na početku studija. Sada shvatam koliko je bio u pravu. Nikada ne bih mogla mirno da spavam da mi je otac imao bilo kakvog udela da dobijem neki posao, a ni on to ne bi mogao. Mnogo ima predrasuda zbog prezimena Brajović i nekih tatinih "repova" koji sada padaju na mene. Neko ima lični animozitet prema njemu iz ko zna kakvih razloga, što se odražava na mene. Zbog toga sam se ranije šalila kako jedva čekam da promenim prezime, na primer, kada se udam, ali sada više ne mislim tako jer me prepoznaju kao Iskru Brajović. Jednog dana ću možda dodati neko prezime.

Jesu li vam očeve kritike najvažnije?
- Više se oslanjam na mamu. Iako ona nije iz glumačke profesije, bolje me poznaje i vidi nijanse kada se u nekom projektu ne snađem onako kako bi trebalo. Sa tatom više pričam u situacijama kada razmišljam da li da prihvatim neku ulogu, tada se savetujem sa njim. U prvom trenutku tata se mnogo bunio zbog mog odabira glumačke karijere i bio je veoma rezervisan po tom pitanju. Kako vreme odmiče i kako moja odluka da budem glumica nije promenljiva stvar, počeo je da mi daje pametne i korisne savete. Pošto pogleda neku predstavu kaže mi šta još mogu da uradim da bih bila još bolja. Bez obzira što smo različiti polovi i što je moj otac pripadnik jedne sasvim druge generacije koja je imala drugačiji stil, njegovi saveti su prilično i upotrebljivi.

Tekst: Life Content, Jelena Vlahović
Foto: Tijana Vuković
Stilista: Stefan Koković
Mejkap: Jovana
Frizura: Nemanja Žegarac, 069 / 16 - 400 - 138
Mesto snimanja:
„Falkensteiner Hotel Belgrade“,
Bulevar Mihaila Pupina 10k
RS- 11000 Belgrade, Serbia
Tel. +381/(0)11 225-0000
www.falkensteiner.com