Vog filmom obeležava 70 godina Diora

Sedam je punih decenija proteklo otkako je čarobnjak, modni revolucionar i vizionar Kristijan Dior u Parizu, s proizvođačem pamučnih tkanina Marselom Busakom, pokrenuo svoju modnu kuću. Već je svojom prvom kolekcijom Dior u žensku garderobu uneo pravu pravcatu revoluciju pomerivši granice u siluetama koje su dotad dominirale modom.

 

Pariški ju je modni dizajner nazvao, te davne 1947. godine, imenom Corolle, ali u istoriji je Diorova prva kolekcija ostala upamćena pod nazivom New Look koji joj je nadenula Karmel Snou, tadašnja urednica časopisa Harper's Bazaar.

 

 

Silvet Blank iz Francuske pobednica internacionalnog konkursa Cover Girl Contest, pozira u mornarskom odelu modne kuće Dior, 30. januar 1968.

Bilo je to vreme odmah posle Drugog svetskog rata kada je Dior otvorio vrata svoje modne kuće. Inspirisan cvetom, francuski je vizionar kreirao svoje komade tako što je u krojeve umetao kosti, žice i mnogo slojeva tkanina, a svoju je siluetu bazirao na isticanju ženskog struka.

 

Ali, drugom polovinom četrdesetih godina je mentalitetom još vladala svest o ratnom stanju, još je na repertoaru bila sveopšta štednja na koju su žene bile naviknute pa je raskošan Diorov dizajn doživljen kao žestoka provokacija. Po tadašnjem su ženskom poimanju mode, Diorove haljine imale previše materijala za uslove u kojima se živelo.

 

 

Za vreme jednog modnog snimanja u Parizu žene su čak napale modele, zamerajući im preveliku rastrošnost u materijalima koje su sadržavale kreacije Kristijana Diora u kojima su pozirale.

 

 

 

U još nerazjašnjenim okolnostima, Kristijan Dior je preminuo samo deset godina posle pokretanja modne kuće u Parizu, ali njegovu ostavštinu su nastavili da grade brojni talentovani dizajneri: Iv Sen Loren, Mark Boan, Đanfranko Fere, Džon Galijano, Raf Simons i konačno Marija Gracija Čiuri koja trenutno vodi Dior feminističkim vodama i osvaja sve više poklonica.

 

Kako bi obeležili sedamdesetu godišnjicu od osnivanja renomirane pariške modne kuće, a i naglasili isprepletenost Voga i Diora od samih početaka, Modna Biblija je izbacila kratki film u kojem se francuski model Kamil Urel penje stepenicama starog Diorovog ateljea na adresi 30 Avenue Montaigne.

 

U modernom Diorovom komadu Marije Gracije Čiuri, model ulazi u carstvo Diorove ostavštine, sada noseći couture toaletu.

Kratki film iz Vogove produkcije prikazuje kako je legenda Kristijana Diora utkana u svaki delić poslednjih sedam decenija, od Đanfranka Feréa preko Iv Sena Lorena pa sve do Rafa Simonsa i kako je doprinos kuće modi nemerljiv i vredan divljenja.