Ispovest Slađe Alegro: Dan kog se sećam sa bolom u grudima

Pevačica Slađa Alegro se prisetila teškog životnog perioda koji je preživela kada su u maju 2014. godine Srbiju zadesile poplave. Ona je porodicom bila evakuisana iz svog stana u Obrenovcu,  a pet godina kasnije prepričava sta se desavalo tog dana, koji je na nju ostavio najveći trag.

– Sećam se ovog dana sa bolom u grudima, 16. maj. Urođeni strah od vode, bolestan i nepokretan otac u kući, očaj, nemoć... Ostalo je još malo do isteka baterije na mobilnom telefonu, zove me prijateljica i sa nevericom pita: "Dušo, kakvo je stanje?". Ne sećam se šta sam rekla. Ide noć, kroz prozor gledam vodu koja sve više nadolazi, nemam rešenje. Čuju se ljudi koji viču, žene koje plaču, ja se bojim ne za sebe, već za majku i oca. Delimo tu noć postelju sa komšijama koji imaju troje dece, nemaju kud, voda će im ući u stan. Minut traje večnost. Nadam se da će jutro doneti nešto bolje, ali ništa. Ljudi odlaze kako znaju i umeju. Pomažu jedni drugima, sloga je tu, konačno, započela je Slađa i otkrila kako je njena porodica to podnela.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sladja Allegro (@sladja.allegro) on May 8, 2019 at 3:55am PDT

Ona je zatim otkrila šta se u tim trenucima dešavalo sa njenom porodicom.

– Odosmo i mi, tatu su nosili, specijalne jedinice. Momci požrtvovani, hrabri i stručni. Ukazaše nam pomoć sa osmehom na licu. Sumnjam da se nisu bojali, ali nam to nisu pokazali, jer šta bi tek onda mi. Ostalo je sve, nenamešten krevet, sveće dogorele, pokvarena hrana, uspomene. Ne znam šta mi je sa najboljim prijateljem, ne znam da li je živ. Živi pokraj Save. Neznanje ubija. Primiše nas moji kumovi, otvoriše nam vrata doma i dadoše zagrljaj i podršku. Na samo 30 kilometara od Obrenovca, u našem lepom Beogradu život teče, ljudi šetaju, idu na posao, deca se igraju, bašte kafića pune radosti i smeha. Na samo 30 kilometara.

Prošlo je, sve je prošlo, ja ne želim da se sećam, ali želim da oni koji treba ne zaborave, da ne dozvole opet istu bol. Kažu: "Pa, dobro, ništa strašno, ti si na četvrtom spratu". Jeste strašno, ne može meni biti dobro sve dok je mom najbližem loše. Ne daj Bože više nikad nikom - zaključila je Slađa.