Žarko Paspalj na promociji filma “Izgubljeni drim tim” || Hello Magazin!

Žarko Paspalj večeras se pojavio na premijeri filma “Izgubljeni drim tim”, u MTS dvorani.

Dokumentarna priča o tome kako timski duh i ljubav prema sportu mogu prevazići sve granice baveći se jedinstvenim trenutkom u istoriji sporta, kada jedan uigrani tim daje sve od sebe da pobedi na evropskom takmičenju, pod zastavom zemlje koja ne postoji, prethodno je prikazana u Puli i izazvala je veliko interesovanje javnosti.

Pročitajte Mnogi će se postideti, samo ih je pokosio - Pešić otkrio šta se desilo sa našim košarkašima

Žarko Paspalj, koji danas ima 59 godina, tokom karijere je igrao za brojne evropske klubove, ali i za NBA tim San Antonio. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dve srebrne medalje na OI, zlatnu na Svetskom prvenstvu 1990, i tri zlatne medalje na Evropskim prvenstvima.

Od aktivnog igranja košarke oprostio se 1998. godine, u dresu tima iz Bolonje.

Jedan od najboljih domaćih košarkaša, koji je ostavio neizbrisiv trag u zlatnoj generaciji 90-ih, među prvima je opevan od strane navijača. Sa tribina su mu klicali “Sad si uzo trofej, Paspalje”, a te reči i danas se pamte. Bila je to reakcija na grčku verziju pesme, u kojoj su mu navijači Olimpijakosa pevali “Nikad nećeš uzeti trofej, Paspalje”. Na taj način pokazali su mu šta misle o odluci da pređe u redove Panatinaikosa.

Proslavljeni centar proteklih godina imao je dosta problema sa zdravljem. Prvi infarkt doživeo je u 35. godini, dok je bio aktivan sportista. Vesti su sve ostavile u šoku.

Po izlasku iz bolnice nastavio je da se bavi sportom, da bi posle mesec dana doživeo i drugi srčani udrar. I kasnije je imao dosta problema zbog srčanih smetnji, doživeo je i moždani udar, a poslednji put hospitalizovan je u februaru 2024. godine.

U jednom intervjju otkrio je da, iako je bio vrhunski sportista, nije mogao da se reši jednog poroka.

- Počeo sam da pušim sa 13 godina i nikad do danas nisam prestao. Zapravo, bio sam na elektronskim cigaretama jedno vreme, a kad sam ostao bez njih, vratio sam se na prave, zapalio sam je posle pet minuta. To što ih nisam ostavio najveća je moja greška kao sportiste i živog bića, ali ono što se nije desilo, možeš samo da sanjaš. Ko zna, možda bih bio 30 odsto bolji.