Detinjstvo Branka Kockice bilo je teško || Hello Magazin!

Detinjstvo Branka Kockice bilo je teško

Iako se bliži 80. rođendanu Branko Milićević Kockica i dalje neumorno radi. Pozorištance “Puž” ne prestaje da okuplja najmlađu publiku, a osim toga angažovan je i u drugim projektima. Prethodnih meseci radio je na tekstu za predstavu “Ivica i Marica”, koja će se igrati u Teatru Odeon.

Branko Milićević dugi niz godina proveo je u skladnom braku sa Slobodankom Cacom Aleksić, koja je preminula 2019. Njenu smrt nikada nije preboleo i to ne krije.

- Nedostaje mi bez prestanka. Nedostaje mi i sad, ovog trenutka. Dođe mi da se rasplačem, a to je bez veze. Postoji stara engleska izreka: “Bolje je voleti, pa izgubiti, nego nikada ne voleti”. Ne slažem se sa tim. Voleti pa izgubiti je strašno. Bolje da nisam voleo – rekao je u intervjuu za Informer.

Pročitajte Posle teških dana, Branko Kockica dočekao najveću sreću

Branko Milićević Kockica junak je detinjstva brojnih generacija, a on je sada progovorio i o svom odrastanju.

- Rođen sam u Zemunu, odrastao sam u Pančevu i Zrenjaninu. Baba mi je živela u Beogradu, sa njom sam provodio dane. Moje detinjstvo je bilo divno. Igrao sam fudbal sa loptom koja je bila gomila krpa, zvali smo je “krpenjača”. Nismo imali prave lopte, ali smo se provodili i zabavljali – rekao je Branko, pa ispričao i ovo:

- Imao sam samo jedne cipele. Kada dobijem nove cipele, stare ostavim u kanti za đubre. Ljudi su se identifikovali po odevnim stvarima. Na primer, svi su znali Peru po njegovom zelenom džemperu. Tako smo živeli. Imali smo da jedemo, putujemo, planinarimo, spavamo po šatorima. Lepo smo se družili.