Vladimir Cvetković za dlaku izbegao katastrofu: Uspeo sam da se ukrcam na poslednji let za Srbiju

Vladmir Cvetković Cvele u ekskluzivnom razgovoru sa "Hello!" otkrio je sve detalje drame koje je proživljavao poslednjih nekoliko dana kada je na sve načine pokušavao da se vrati u Srbiju sa kruzera kome je pretila potpuna zaraza korna virusom

Jedan od naših najpoznatijih muških modela Vladimir Cvetković Cvele uspeo je, zahvaljujući velikoj snalažljivosti, da spase svoj život iz teške i skoro bezizlazne situacije.

Vlada je, naime, do pre samo dva dana bio na Barbadosu, na svetski poznatom kruzeru, koji je preko noći postao žarište teškog virusa korona.

- Do juče sam bio na Barbadosu, gde sam boravio u proteklih dve nedelje na kruzeru. Uspeo sam da stignem juče poslednjim avionom za Srbiju, i to iz Njujorka, letom JU105 - ekskluzivno za "Hello!" započinje svoju priču Vladimir.

Kako ste se uopšte našli na tom kraju sveta? Jeste li krenuli na neki odmor ili ste se vraćali kući?

- Imao sam dogovor sa prijateljicom Biljanom, koja inače radi na kruzeru, da dođem i obiđem ceo region, ostrva okolo. Posle tog puta bio je takođe isplaniran i put za Kolumbiju, Equador i Uskršnja Ostrva. Nakon toga isplaniran je odlazak u San Francisko, kod velikog prijatelja Drgana Samardžije. Trebalo je da se vratim krajem aprila preko Norveške za Beograd. Nažalost uspeo sam samo da ostvarim prvih nedelju dana od celog puta.

Vladimir Cvetković: Proputovanje Evropom

Da li ste se, pre polaska na put, informisali preko agencije ili na neki drugi način o mogućnosti da zaraza krene da se širi i na tu stranu? Ili se u tom trenutku još nije toliko pričalo o tome?

- U trenutnu mog odlaska niko nije mogao da pretpostavi ovakve razmere. Kina je imala već neke slučajeve, izgradila bolnicu i ozbiljno shvatila šta znači karantinska bolest. Nakon što je predsednik Amerike Donald Tramp preduzeo velike mere, u Italiji je istovremeno virus dostigao neverovatne razmere. Tek tada je počelo kod nas sa ozbiljnim merama i da se ozbiljno pristupa. 

Putovanje iz snova postalo je noćna mora 

Uprkos tome što je u nekim delovima sveta vladala opšta panika i ljudi su se borili za svoje živote, Vlada je prvih nekoliko dana uživao na kruzeru.

- Kruzeri traju 7 dana s tim što možete vezati dva "kruza", pa ostati 14 dana. Prvih 6 dana je bilo prilično u redu a onda se situacija počela naglo pogoršavati. Sedmi dan se iskrcao deo ljudi, a naredni putnici, njih 1100, nije ušlo na kruzer. Mahom su to putnici iz Velke Britanije. Ostalo je nas 600 putnika i osoblje za poslednji kruz. Bilo je jasno da se planiranih 1100 putnika nije ukrcalo zbog mogućnosti zaraze ali smo svi bili optimisti dok situacija nije počela da se komplikuje - navodi Vladimir za "Hello!" i dodaje:

- Međutim, stanje pre mog odlaska je bilo veoma loše. Oko 40 ljudi je bilo u karantinu uključujući i lice - radnika medicinskog osoblja, što je uveliko otežavalo situaciju na brodu. Preostali medicinski tim je morao da radi danonoćno kako bi uspeo da pomogne svim ljudima koji su potraživali pomoć. Tako teškim radom i premorom doveli su u pitanje i svoje zdravlje. Nije mi jasno zašto kapetan nije mogao da pojača medicinski tim i dovede nekoliko ljudi na ispomoć ako već zna da postoji potreba.

Pre mog odlaska oko 40 osoba je bilo u karantinu, ne značeći da je svih 40 bilo zaraženo. Dovoljno je da je jedan u sobi sumnjiv, svi ostali iz sobe ostaju u karantinu sa njim. To se uglavnom odnosilo na personal. Sa druge strane kada putnik dođe, pogotovo ako ostaje jednu nedelju, on se uglavnom razboli drugi ili treći dan. Što znači da ako primi neku terapiju, on se oseti malo bolje i već u naredna dva, tri dana silazi sa broda i ide kući. Nakon mog odlaska sa broda potvrđeno je prisustvo korona virusa na brodu. Mislite da su brod zatvorili u karantin sa 600 Engleza!? Naravno da ne...

Vladimir Cvetković - Kako sam uspeo da stignem u Srbiju

Kada je shvatio da situacija postaje veoma ozbiljna, Vlada je odličio da mora da napusti brod i smisli način da se što pre vrati u svoj Novi Sad.

- Povratak kući sam pokušao da organizujem u poslednjih 24h. Shvatio sam da moram za Srbiju ili da odem kod prijatelja u San Francisko. Otežavajuća okolnost je što je sam svakako bio u romingu, loš signal na brodu i prilično loš interent obzirom da sam brod hvata neki satelitski net. Najpre sam kontaktirao našu divnu Marlenu, diplomatu koja radi u Pekingu. Ona mi je prosledila kontakt naše Ambasade u Americi. To se sve dešavalo u večernjim satima. Kada sam dobio našu ambasadu dobio sam obezbeđenje koje mi je svakako dalo informaciju o poslednjem avionu koji leti iz Njujorka za Beograd. Radilo se o letu JU105.

- Odlučio sam da krenem sa kupovinom karte kako bih stigao da se ukrcam. Međutim, kupovina nije išla lako iako sam imao sredstva. Ni na jednom od pretraživača se nije pojavljivao let Air Srbija iz NY, ne znam zašto?! Naime, kada sam otišao direktno na sajt Air Srbije video sam da let ipak postoji i krenuo da kupujem kartu. Ali iz nekih razloga ni to nisam mogao da učinim - pa mi je usled većeg broja pokušaja i kartica blokirana. Agonija postaje još veća jer je to 3h ujutru, a ja nemam kartu ni iz Barbadosa za Njujork, a takođe ni od Njujorka za Beograd. Avion poleće u 15:30h iz Baradosamza Majami, pa onda uveče iz Majamija za Njujork i sleće u 00:30 da bi let za Beograd bio isti dan u 15:40h - prepirčava Vlada svoju agoniju i nastavlja:

- Kada posle nekoliko sati mukotrpnog objašnjavnja i rešavanja problema oko kartice sa Air Serbia u Americi, uspevam da rešim problem kupovine karte, stiže me ogroman umor. Računam da je bolje da ostavim svoj kofer na brodu i da ga drugarica pošalje ili donese po njenom povratku. Razlog zašto se odlučujem na tako nešto je, ako me u nekom slučaju ne puste u Ameriku, iako imam vizu, da me bar puste u tranzit pa ću ja sve vreme biti u tranzitu. Bilo kako bilo ipak su me pustili u Ameriku. Ali kada sam stigao na aerodrom, video sam zabrinute ljude, neke verovano bespomoćne koji se ne mogu vratiti, decu koja plaču... veoma loša situacija sa određenom tenzijom.

Vladimir Cvetković - velika pomoć uplašenoj devojčici na aerodoromu

A onda kada se dokopao Majamija, a zatim i Njujorka, gladan, iscrpljen i oslabljenog imuniteta, Vlada je proživeo još jednu dramu.

- Negde pred ukrcanje vidim devojčicu koja plače i trci po aerodromu. Izašao sam iz reda i krenuo da joj pomognem, ne znajući kakav problem ima. Naime devojka je iz Indije i izgubila je pasoš. Uspeo sam nekako da kontaktiram ambasadu Indije, gde su uspeli da da joj izdaju papir sa kojim može da putuje. Devojčica oduševljeno odlazi, a ja uspevam da stignem na bording, jer nisam imao kofer i ulazim u let za Srbiju - navodi Vlada i zaključuje:

- Ne znam zaista kako bi se neko drugi, bez bogatog iskustva i mogućnosti uopšte izborio u ovakvoj situaciji. Zamislite da radite i odvajate za ovo putovanje sve što zaradite za godinu ili dve i da vam se desi ovo. Na sve to nemate uslova da se vratitie kući jer nemate novca, samim tim ste i zdravstveno ugroženi, imunitet pada... Da sumiramo: Odete sa koferom, vratite se bez kofera, upropašćen odmor, propale sve avio karte, premorili se, bili izloženi riziku zaraze, morali da kupite novu kartu i još ste srećni što ste došli kući u izolaciju.

I za kraj, kako se vi lično nosite sa situacijom? Da li ste u strahu? Kako se osećate?

- Nemam strah, osećam se dobro, pomalo razočarano zbog planiranog puta ali na žalost situacija je u celom svetu slična. Moramo biti jaki i istrajati u merama koje nalaže vlade Srbije kako bi se smanjio, a nadam se i sprečilo širenje virusa.