Svetozar Cvetković nagradu za životno delo posvetio ženi koja mu je spasila život, rekla mu je: Vi jeste bolesni, ali...

Svetozar Cvetković je svoj prvi igrani film „Hajduk” snimio 1981. godine u Nišu. Upravo u tom gradu ovog leta dobio je nagradu za životno delo „Pavle Vuisić”.

A.K./ATAImages

- U prvom filmu koji sam snimio imao sam nekoliko zajedničkih scena sa Pavlom. Za mene je to bio susret sa jednom neosvojivom planinom, čovekom impozantne pojave i tanane unutrašnjosti – prisetio se glumac četiri decenije kasnije.

Nagradu koju je dobio na festivalu u Nišu, Svetozar Cvetković je emotivno doživeo, budući da je posthumno dodeljena i Žarku Lauševiću. Kako je naveo u obraćanju javnosti, najviše od svega bi voleo da je mogao da bude na bini zajedno sa kolegom.

Pročitajte: Posle 18 godina Žarko Laušević i Svetozar Cvetković zajedno na setu

Istovremeno, dok je u rukama držao priznanje za životno delo, Svetozar Cvetković prvi put je javno spomenuo borbu za zdravlje koju je vodio pre osam godina.

- Godinama nisam progovorio o trenutku koji je za mene bio preloman, a koji je Nadežda Basara u najvećoj meri učinila smislenim. Produžila je moj život i omogućila mi da budem tu, da primim ovu nagradu – rekao je bard našeg glumišta i nagradu „Pavle Vuisić” posvetio upravo čuvenoj doktorki.

Gostujući u jutarnjem programu „Probudi se”, Svetozar Cvetković je pojasnio svoju odluku:

- U svačijem životu postoji preloman trenutak, a kod mene se desio pre osam godina kad nisam znao na koju bih stranu, da li će moj život krenuti dalje ili ne. Zahvaljujući nekolicini ljudi, odnosno adresa na koje sam išao po svetu, stigao sam i do profesorke Nadežde Basare.

- Na prvom susretu mi je rekla rečenicu koju nikada neću zaboraviti: Vi jeste bolesni, ali niste teško bolesni. Mi ćemo to da izlečimo.

Antonio Ahel/ATAImages

Proslavljeni glumac nije želeo da krije koliko mu je značio susret sa doktorkom Basarom.

- Potkraj šeste decenije mog života dala mi je perspektivu koju niko drugi do tog trenutka nije davao, ili je davao sa velikom skepsom. Ona je govorila sa velikom sigurnošću, pre svega ljudskom, a sasvim sigurno stručnom.To je bio veliki vetar u leđa da krenem napred i zajedno sa njom prođem kroz to kroz šta je trebalo proći.

Pročitajte: Osetio je da mu trne ruka, a onda je usledila stravična dijagnoza - Voja Brajović između dve predstave operisao tumor na mozgu

- Produžila je moj život, to je neosporno – naglasio je Svetozar Cvetković i na kraju zaključio:

- Posle takvog iskustva čovek drugačije poslaže stvari u životu. Budete malo sa druge strane pa vidite šta je važno, šta je manje važno, na šta možete da utičete, na šta ne treba ni da pokušavate da utičete, već treba da se bavite onim što ste vi, što je vaša porodica, vaše okruženje.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +