Petar Strugar: Ostvarenje velikog sna || Hello Magazin!

Da Petar Strugar obožava konje odavno je poznato. Glumac svakodnevno boravi u društvu ovih plemenitih životinja, a sada je ostvario i svoj veliki san ̶ postao je vlasnik jednog konjičkog kluba nadomak Beograda.

– Trenutno u štali imamo 13 konja i četiri su kod nas u pansionu, odnosno u gostima. Ostali su naši, za školu jahanja i za sport. Mislim da će broj konja rasti. Moj prijatelj Bojan i ja sarađujemo već neko vreme, radimo sa mojim konjima koje sam ovako držao na nekoliko mesta u Beogradu. Onda smo došli na ideju da napravimo svoj klub. Volimo to, time se ionako bavimo po ceo dan. Imamo školu jahanja, terensko jahanje, mogućnost bavljenja sportom. Bavićemo se i snimanjem filmova, eventualno iznajmljivanjem konja za snimanja – otkrio je glumac u razgovoru za „Blic“.

Petar Strugar bavi se jahanjem već deset godina

– San iz detinjstva počeo sam da ostvarujem još pre deset godina kada sam počeo da jašem, to mi je bila želja. Onda se rodila i želja da napravim neki svoj klub, tako da, evo, ostvaruju se snovi i to je dobra stvar – rekao je.

Pročitajte: Petar Strugar doživeo saobraćajnu nesreću u Beogradu

Petar Strugar nedavno je u razgovoru za magazin „Hello!“ otkrio da je, savladavši veštinu jahanja, uspeo da ukroti i svoj karakter

Većina ljudi prilikom prvog susreta konju prilazi sa izvesnim zazorom, pa i strahom. Da li je to bio slučaj i sa njim, pitali smo ga.

– Nije, imao sam sreću da me u tu priču uvedu iskusni treneri. Pravilo je da kada vas upoznaju sa konjima, krenu od onih koji su mirni i blage naravi. Upravo takvi se biraju za škole jahanja, kako bi ljudi što lakše savladali tu veštinu. Takav je, recimo, i beli „zekan“ Kili, koji je sa nama od septembra. Toliko je miran, nežan i blag da ima terapeutske moći. Svi koji imaju fobiju od konja slobodno neka dođu, izlečiće je začas. (smeh) Između mene i konja od prvog dana rodila se neizmerna ljubav, ali svakako imam još mnogo toga da naučim.

Pročitajte: Ovako se Petar Strugar pripremao da postane “samuraj” (video)

View this post on Instagram

A post shared by PetarStrugar (@p_strugar) on May 5, 2020 at 5:50am PDT

„Volim da se takmičim, makar i sa samim sobom“

Da se u sedlu odlično snalazi, čak i kad treba preskočiti prepone, tada smo se i lično uverili

– Volim da se takmičim, makar i sa samim sobom. U dobroj sam fizičkoj kondiciji, što je preduslov za jahanje. Odavno sam shvatio da bez snage nema tehnike, ali i da odlična tehnika može da nadoknadi nedostatak snage. Te dve stvari su u sprezi, tako da je nužno raditi na oba segmenta. Neophodno je i da konj bude u dobroj formi. Uz to, morate se razumeti i izgraditi poverenje. Kad osetite da vam životinja od pola tone veruje, vaš odnos postaje esencija radosti i sreće. Ne bih mogao da se bavim ovim sportom da uz mene nije Bojan Ivanović. On je moj trener, prijatelj i jahački guru (smeh) – rekao je Petar.

Pročitajte: Petar Strugar - Ne svodim račune niti pravim planove, volim da improvizujem u hodu

– Zajedno radimo sa konjima, zajedno brinemo o njima. Jahanje se ne uči kao vožnja automobila ili motora, po principu gas-kvačilo-volan i idete. Svaka životinja, kao svaki čovek, ima karakter i način kretanja. Potrebno je vreme da se usaglasite, strpljenje i upornost. Moj savet svima koji žele da krenu ovim putem je da ne odustaju posle prvog, uslovno rečeno, neuspeha. Padovi su sastavni deo konjičkog sporta. Napadao sam se i ja, ali nisu to bila neka traumatična iskustva. Školski konji su mirni, pa su i padovi retki, mada nije da se ne dešavaju.

View this post on Instagram

A post shared by PetarStrugar (@p_strugar) on Jan 4, 2020 at 10:28am PST

Pročitajte: Petar Strugar - Potrebno je da glumci ostanu deca do kraja života

Petar napominje da je reč o skupom sportu, pogotovo za one koji žele da imaju konja u vlasništvu.

– Ljubav i posvećenost pokazuju se i svakodnevnim boravkom u štali najmanje tri sata. Za mene je to uživanje, a ne obaveza. Posle toliko godina skoro da mi je postalo način života. Kada zbog posla ne mogu da provedem uz konje onoliko vremena koliko to obično činim, svratim bar da ih obiđem. Priznajem, dosta sam se promenio, a veliku zahvalnost dugujem mom treneru Bojanu. Pomogao mi je da iz neke druge perspektive sagledam sve što me okružuje, ali i da poradim na svom karakteru. Morao sam da se „spustim“, postao sam mirniji. Ali, to je proces koji traje, radim na tome.