Penzija Cece Bojković je za rubriku verovali ili ne
Svetlana Ceca Bojković, diva i dama čiji talenat spada u naše nacionalno umetničko blago, na javnoj sceni traje duže od pet decenija, glumački opus je bogat, a riznica nagrada ‒ raskošna.
A. H./ATAImages
Neumorna Ceca i danas u svojoj profesiji uživa s istim žarom, kako na pozorišnoj sceni, tako i pred filmskim i televizijskim kamerama.
Danas ima 76 godina, a svet je, sasvim slučajno, ugledala u Zemunu.
Pročitajte: Evo u kakvim uslovima živi Ceca Bojković - Stan u staroj zgradi, a nameštaj je priča za sebe
‒ Kada je trebalo da se rodim, moja mama je zbog tada čuvenog akušera dr Kusovca prešla Savu i rodila me u zemunskom porodilištu.
Onda su me kao bebu preneli u Beograd, u Njegoševu, gde smo stanovali u zajedničkom stanu s jednom starom gospođom koju smo zvali tetka Nikolija – prisećala se u jednom intervjuu detinjstva i odrastanja.
Nakon povratka iz Finske, gde je njen suprug Slavko Kruljević bio ambasador, glumica je mir pronašla u ušuškanom potkrovlju jedne stare autentične zgrade u Beogradu.
Penzija Cece Bojković iznenađujuća
Ipak, jedan detalj iz biografije naše legendarne glumice posebno iznenađuje javnost. U pitanju je penzija Cece Bojković koja iznosi 30.000 dinara, a o kojoj je glumica govorila u jednom intervjuu.
Vukica Mikača za Gloriju
Glumica je svojevremeno pokrenula incijativu rešavanja položaja penzionisanih glumaca.
- Šta da vam kažem o toj temi ako se zna da je recimo Steva Žigon umro s penzijom od 17.000 dinara – rekla je Svetlana Bojković u jednom intervjuu.
- Sigurno je da postoji osećaj da radim ono što hoću, a ne ono što moram. Rano sam se penzionisala jer sam rano i počela da radim, nakon druge godine studija glume.
Osim toga, u poslednjoj deceniji rada prešla sam u slobodne umetnike i već sam imala osećaj slobode, što je meni vrlo važno - rekla je prošle godine glumica za Stil.
Pročitajte još
Dvorište kao iz magazina: Anastasija i Nemanja iza zidina u Sevilji kriju nestvarnu oazu
Dvorište Anastasije i Nemanje Gudelja zeleni raj
04/05/2024
Saznajte više
Svake godine farba jaja na isti način: Draganina tehnika nije tradicionalna, ali je brza i efektna
Uskršnja jaja Dragane Mirković uvek su ista
04/05/2024
Saznajte više
Veliki petak u domu Nataše Bekvalac: Kad vidite ko je zadužen za ukrašavanje jaja, istopićete se
Nataša Bekvalac ofarbala jaja za Uskrs
03/05/2024
Saznajte više
Komentari (4)
Pa, sta, sto gdja Ceca ima penziju 30000 din, takvo nekad vreme bilo, male plate bile, ne kao sada...I ja sam lekar, specijalista, primarijus i imam toliku penziju. Moju ce penziju sutra imati cistacica u bolnici a moje ce kolege sutra, fala bogu, imati mnogo vecu penziju od moje, i neka. Novo vreme-nova nafaka, a i pravde i nepravde uvek bilo i bice, ne dobije se u zivotu uvek po zasluzi.
Gospodza ugrozena sa stilskim namestajem ,dobila je penziju prema uplati penzioni fond,kao i svi.Sam sistem je po meni los,ali za sve ne samo za nju.A da je gospodza prijavljivala sve prihode i placala porez na sve nastupe,filmo ve i brojne uloge ,situacijs bi bila drugacija.I iskreno ,dosta mi je umetnika i estradnjaka koji celog zivota zive dobro,a onda kukumavce.Sta treba da odvojimo od nasih penzija i primanja da oni nastave sa svojim lagodnim zivotima?I da bi sutradan ,da je u poziciji,u prvi plan stavila ovo pitanje?Mozda,ali za sebe
Kao i svi slobodni umetnici, vecinom isplacivala autorske honorare, bez doprinosa za PIZ, i vece neto isplate.
Pa, sve vam se samo kaže: niz godina bila je tzv. slobodan umetnik, a trebalo je uplaćivati u fond za penziju, ona to očevidno nije radila ili je uplaćivala minimalac. Kad se najzad zaposlila u Ateljeu 212, i dobila platu, penzijske uplate su joj bile veće, ali šta, nakon nekog vremena odlučila da se penzioniše "pre roka i vremena". I sad odakle prosek za veću penziju? Odakle da se plati nekome više od 30.000, kad nije u taj fond malte nista uložio, ili jedva nešto malo. Dobila je tačno onoliko koliko joj pripada s obzirom na godine staža i do tada uplaćene iznose. I netačno je da je Stevo Žigon, jedan od osam najbolje plaćenih umetnika u Srbiji još krajem sedamdesetih godina prošlog veka (kad je potpisnik ovih redova bio delegat u Fondu za kulturu Beograda), imao svega 17.000. Imao je bar tri puta više od navedenog iznosa.